На отварању конференције поздравну реч су дали Амбасадор Јан Брату шеф Мисије ОЕБС-а у Србији и Зоран Хамовић, председник организације Библиотека плус.
Др Вук Вуковић је у уводној речи представио пројектно учење, медијску писменост и дигитално окружење као тековине савременог доба, а затим су уследиле две панел дискусије.
Прва панел дискусија – Компетенције наставника за пројектно учење
Циљ првог панела је био да укаже на компетенције наставника које представљају скуп знања, вештина
и вредносних ставова потребних за унапређивање процеса образовања и васпитања којим се непосредно утиче на учење и развој ученика.
Рад и истраживање у школама чији представници су учествовали у разговору показали су да је улога наставника у процесу пројектног рада вишеструка и поред осталог усмерена на изградњу кључних
способности код ученика. Задатак наставника је да ученике припремају за живот и рад и обликују свест о целоживотном учењу, али и да непрекидно унапређују сопствене могућности. У остварењу тог циља пројектно учење пружа велике могућности, али подразумева висок ниво наставничке оспособљености, мотивације и ангажовања.
Биљана Радовић, Библиотека плус, Београд
Биљана Ђорђевић, Економска школа „Ђука Динић“, Лесковац
Дениса Цурић, Основна школа „Десанка Максимовић“, Нови Пазар
Маријана Павлићевић Штокленски, Основна школа „Вук Караџић“,
Друга панел дискусија – Образовни стандарди, кључне компетенције и пројектно учење
Будући да кључне компетенције нису интегрисане у постојеће, нови стандарди би требало да испуне захтеве образовања оријентисаног на компетенције и одговоре на недостатке који су препознати на основу претходних искуства.
Као најважнији документ који треба да повеже предметне и кључне компетенције узима се Европски референтни оквир из 2018.
. Учесници у другој панел дискусији били су:
Др Драгица Павловић Бабић, Филозофски факултет, Београд
Др Елизабета Каралић, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд
Др Душан Ристановић, Факултет педагошких наука, Јагодина
