Економска школа „Ђука Динић“ Лесковац
Економска школа је формирана 17. августа 1948. године, одлуком Председништва владе НРС као Државна трговачка академија. Овај назив, за кратко време, бива замењен називом Економски техникум да би 1949. године Влада НРС донела уредбу по којој сви техникуми у будуће носе назив Економска школа.
У почетку школа је била смештена у згради данашње основне школе „Светозар Марковић“. Одатле се премешта у мању, приземну зграду преко пута. Како је та зграда била неподесна за нормално одвијање образовно васпитног рада, Економска школа прелази у зграду Гимназије школске 1951/1952. године где се и данас налази. Од 1. септембра 1972. године школа је у саставу Образовно-Економског центра као посебна ООУР са Трговинско-угоститељском школом „Војислав Николајевић”.
Као гломазне школе, које нису оправдале своје постојање Центри се убрзо укидају, тако да долази до одвајања ових школа 7. јануара 1988. године.
За подручје рада економија, право и администрација Економска школа је припремала кадрове за образовне профиле економски, правни, банкарски, финансијски техничар, ранијих година и извршиоце основних економских послова и пословне секретаре. У овој школској години Економска школа ће образовати следеће профиле: економски техничар, финансијскo-рачуноводствени техничар, правно-пословни техничар, службеник у банкарству и осигурању, пословни и финансијски администратор.
Образовање будућих кадрова одвија се плански и систематски преко реализације програмских садржаја опште образовних, опште стручних и уже стручних предмета.
Кроз блок наставу, одласке у предузећа и друге облике стручног рада ученици су у могућности да теоријска знања примењују и у пракси.
Од свог постојања школа бележи запажене резултате о чему сведоче бројна признања на такмичењима од општинског, републичког до некадашњег савезног нивоа. О успешности рада школе говоре бројни примери бивших ученика који се данас налазе на челу многих привредних организација и установа а многи од њих су стигли и до титуле доктора наука.
Ђука Динић
Школа носи назив народног хероја „Ђурђелине Николаја Ђуке Динић”. Ђука Динић је рођена 9. новембра 1913. године у Доњем Коњувцу, недалеко од Бојника.
Ради изучавања штрикерског заната Ђука долази у Лесковац, затим 1937. године прелази у Ниш да изучава кожарски занат. Тамо се, следећи идеје свог оца социјалисте Николаја, укључује у раднички покрет и организује штрајкове радника за боље услове живота. Члан КПЈ постаје 1939. године.
У Београду је од 1941. године где активно ради на организовању диверзантских акција. Београдска полиција успева да је ухапси али под именом Мирјана Обрадовић. Примењујући све само њима знане методе мучења, успели су да јој поломе и руке и ноге, и да јој после измене физички изглед али нису успели да изнуде макар какво признање и њено право име. До марта месеца 1943. године држали су је у затворској болници, а одатле је пребацују у полицију на даље ислеђивање. Кад су видели да не могу извући било какво признање одвели су је у злогласни затвор на Бањици.
За народног хероја проглашена је 6. јуна 1945. године.
Ђука Динић