Рођена сам у Лесковцу 1992. године. Како сам у једној својој беседи написала, прве кораке направила сам у редовима за хлеб и млеко. Те ноге су релативно брзо откриле љубав ка игри, и то народној. Већ у трећем разреду основне школе открила сам фолклор који је био моја страст наредних седам година. Мала дисциплинована Маја која балансира одличан успех у школи и ваншколске активности ускоро открива још једну велику љубав, лепу реч. Најпре бележи успехе на такмичењима у рецитовању, а релативно брзо креће да оштри и своју оловку. Опчињеност средњим веком буди жељу и за такмичењем у историји, где по навици већ перфекциониста, три године заредом осваја прва три места у округу.
Када су ме питали шта желим да будем кад порастем, јасно и гласно говорила сам да желим да будем татин шеф. Тата је радио и ради јако одговаран и леп посао, а мени је као малој било фасцинантно то што је тата у некој великој фирми у јако битној улози, па сам размишљала да је сасвим логично да ако будем његов шеф да ћу радити нешто још крупније и боље.
Сећам се да сам као најмлађе дете у дружењу „иза зграде“ увек причала да ћу да упишем Економску школу. Иако тада нисам најбоље разумела о чему се ту ради и само је звучало лепо и логично, десетак година касније испоставило се да сам ипак знала шта желим.
У школу “Ђука Динић” долазим са дипломама из српског језика и имам ту срећу да, осим што ми је била разредни старешина, о лепоти нашег језика и књижевности учим управо са садашњом директорицом, Биљаном Ђорђевић. Биљана је моју љубав ка писању и рецитовању препознала и нашим највећим успехом сматрам пласман на републичко такмичење “Песниче рода мог”.
Сасвим логичан след околности и мојих жеља био је Економски факултет и смер Маркетинг. Како то често волим да кажем, завршила сам га пре рока. Фокус на прикупљање знања, фокус на волонтирање током студија и још већи фокус на крађу знања од оних који су га извесно имали и јако добро примењивали довео ме је до тога да сам из ђачке клупе упловила одмах у пословне воде. Годину дана након дипломирања радила сам у малом породичном предузећу где сам стекла практична знања из књиговодства, послова увоза и извоза и пословне администрације. Како то обично бива са мном, у неком тренутку пожелела сам више, па се одлучујем за мастер студије из области комуникологије, поново остајући верна првој љубави.
Паралелно са мастер студијама пролазим тестирање за посао у немачкој фирми у трајању од годину дана. Отприлике у тренутку полагања последњег испита добијам посао на позицији Заменика руководиoца продавнице у компанији Лидл која ме шаље на обуку ван земље. Десет месеци живела сам и радила у Братислави где сам стекла знања неопходна за покретање великог пројекта, односно уласка великог трговинског ланца на наше тржиште. Живот у Словачкој био је и велико животно искуство, велики изазов, тестирање способности и испипавање личних граница. Захваљујући томе, поред енглеског, течно говорим и словачки језик. Сигурна сам да сам се вратила паметнија и пословно зрелија, те у тренутку отварања првих филијала успешно браним и свој мастер рад и добијам звање Мастер комуниколога, нарочито поносна на то што сам остала истрајна и у јако изазовном каријерном трентуку стекла још једну диплому државног факултета.
Након три године на овој позицији у мени се буди жеља за већим изазовима и пословним подухватима. У правом тренутку, како то обично бива са онима који у то верују и искрено желе, прелазим у компанију Статовац комерц. На самом старту добијам захтевну улогу и позицију Менаџера у одељењу онлајн продаје. Релативно брзо схватам да сам у јако динамичном окружењу које пружа управо оно што мени треба, учење и раст. Озбиљно сам схватила своју улогу и кренула са темељним припрема за покретање новог одељења. Кроз пар месеци сам у томе успела. Захваљујући знању које сам стекла од својих старијих колега покренули смо сајт, а ја сам око себе имала тим на који сам јако поносна. Након само годину дана на wеb небу наше земље издвојили смо се и добили награду у категорији Е-commerce за најбоље онлајн ствари магазина PC press. Ништа мање успешно, покренули смо онлајн продају и на територији Босне и Херцеговине.
И као што сам већ поменула, како то обично бива са нама који желимо више и боље, са нама који померамо границе, сада се у мојој омиљеној компанији која ми је указала поверење, спремам за позицију Регионалног менаџера за тржишта у развоју. Не постоји већа награда од признања за рад и труд које добијете од послодавца промовисањем на одговорнију и вишу позицију. Као најмлађем менаџеру у компанији указано ми је поверење и част које ћу сигурно оправдати.
А ви, колико сте данас бољи него јуче?
