Дан државности Србије слави се у знак сећања на 15. фебруар 1804. када је у Орашцу почела борба за ослобођење Србије од петовековне власти Турске.
Срби су брзо ушли у отворени рат са Турском, чију су војску неколико пута потукли.
Највећа победе су извојеване код Иванковца 1804. године, на Мишару и код Делиграда 1805. године.
Слом устанка уследио је 1812.године пошто су Руси морали да се повуку због Наполеоновог похода на Москву. Убрзо је потписан Букурешки мир,који је предвиђао да Србија добије аутономију и да се Турци врате у Београд. Срби нису хтели да прихвате те услове. Први српски устанак је угушен, али је битан зато јер је утро пут за даљу борбу Срба за ослобођење, која је настављена две године касније подизањем Другог српског устанка у Такову.
Дан државности Србије се слави и као сећање на Сретење, 1835. године, када је кнез Милош Обреновић прогласио први српски устав и један од првих демократских устава у Европи. Творац устава је Димитрије Давидовић, а у Уставу су биле наглашене потребе српског друштва за еманципацијом и укидањем феудализма.
Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.
