Ђурђица Станковић

Ђурђица Станковић рођена је 1995. године у Лесковцу. Основну школу „Коста Стаменковић” завршила је као носилац „Вукове дипломе”. Средњу економску школу „Ђука Динић”, смер финансијски администратор, завршила је 2014. године. Основне студије међународне политике уписала је 2014. године на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. На модулу Европске интеграције дипломирала је 2018. године с просечном оценом 9,81. Исте године уписала је мастер студије политикологије, модул Еколошка политика. Звање мастер политиколошкиње с просечном оценом 10,00 стекла је обраном мастер рада под називом „Од деструктивне линеарне економије ка кружној економији” у септембру 2020. године. Од октобра 2021. године студенткиња је докторских академских студија политикологије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Завршивши све испите на докторским академским студијама са просечном оценом 10,00, у септембру 2024. године пријављује тему своје докторске дисертације под називом: „Примена теорије Алфреда Тејера Махана према Јужном кинеском мору у постхладноратовском периоду”.

За време студија била је добитница бројних награда и стипендија, од којих су најзначајније: стипендија Министарства просвете, науке и технолошког развоја, стипендија Фонда за младе таленте Министарства омладине и спорта, награда „Др Данило Ж. Марковић”, као и стипендија Канцеларије за младе Града Лесковца.

Практично искуство из области међународних односа и европских интеграција стекла у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, у Сектору за међународну сарадњу и европске интеграције, где је била запослена од 2018. до 2020. године. Била је члан Посебне радне групе за кружну економију која је усвојила еx-анте Извештај о имплементацији кружне економије у Републици Србији.

Од 2022. године запослена је у Институту друштвених наука, Институту од националног значаја за Републику Србију, у Центру за политиколошка истраживања и истраживања јавног мњења. Њена поља експертизе обухватају међународне односе, регион Источне Азије са посебним освртом на НР Кину, као и политичку и кружну економију.

Као ауторка и коауторка, објавила је бројне научне радове у домаћим и страним часописима који су на светски признатој СЦИ листи. Учествовала је на многим међународним конференцијама и научним скуповима, а такође је била и у организационом тиму тих догађаја. Поред научноистраживачког рада активно пише и за Медија Центар Београд, као колумнисткиња.

Течно говори енглески језик и има основно знање немачког језика.

Верена је.

Александра Митровић

Александра Митровић рођена је 1987. године у Лесковцу. Основну школу „Коста Стаменковић” завршила је као носилац „Вукове дипломе”. Средњу Економску школу „Ђука Динић”, смер финансијски техничар, завршава 2006. године. Дипломирала је на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу, смер: рачуноводство и пословне финансије 2010. године. Мастер рад на истом факултету под насловом „Менаџмент информациони системи материјалног књиговодства” одбранила је 2012. године. Докторску дисертацију, под насловом „Рачуноводствене импликације залиха  недовршене производње” одбранила је 2016. године, на Универзитету Сингидунум у Београду. Носилац је више награда за најбоље студенте и стипендија у току студирања

Професионалну каријеру започела је радом у Raiffeisen банци. Од марта 2012. године запослена је на Факултету за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, Универзитета у Крагујевцу. Ангажована је најпре као сарадник у настави, потом као асистент, затим доцент, а 2022. године изабрана у звање ванредни професор за ужу научну област Рачуноводство, ревизија и пословне финансије. Изводи наставу на следећим предметима: Рачуноводство, Финансијски менаџмент и Теорија трошкова и калкулације (основне академске студије), Контрола и ревизија хотелског пословања и Финансијски менаџмент здравствених услуга (мастер академске студије), и Финансијско извештавање у хотелијерству и туризму (докторске академске студије).

Као аутор/коаутор објавила је велики број научних радова и 3 уџбеника. Обављала је функцију продекана за финансије и људске ресурсе на Факултету за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, Универзитета у Крагујевцу. Учествовала је у раду више комисија за акредитацију. Обавља активно учешће у дисциплинској комисији, комисији за самовредновање, комисији за мастер академске студије, ментор је и члан комисија за оцену и одбрану мастер и завршних радова. Учествује или је учествовала као члан пројектног тима или радне групе у Темпус пројекту, пројекту који је финансирала Европска унија, Ерасмус пројекту, пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја и пројекту из привреде.

Обавља стручне оцене квалитета рукописа уџбеника у Заводу за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ). Учествује у раду научних одбора међународних научних конференција. Рецензент је уџбеника и радова у научним часописима. Члан је Удружења рачуновођа у јавном сектору, Association of Certified Fraud Examiners – ACFE и члан Удружења сертификованих истражитеља превара Србије – ACFE Србија.

Удата је и мајка једног сина.

Аница Маринковић

Корени онога чиме са данас бавим потичу од неговане проактивности из средње школе која је на прави начин усмеравана ка областима које ме истински интересују и ка којима сам одувек гајила склоности. Прави облик нечега што се данас назива занимањем, функцијом или описом посла, сва интересовања и залагања добијају спонтаним током, праћеним великом жељом за самоостваривањем и незаобилазним радом. Захвална сам на свему и свакоме ко је био или је и даље део свега што је завршено, траје или је започето на мом путу.

Аница Маринковић рођена је 7.8.1996. године у Лесковцу. Завршила је основну школу „Светозар Марковић“, а затим средњу Економску школу у родном граду са одличним успехом и Вуковом дипломом. Током средње школе, укључује се у ваннаставне активности и захваљујући подршци наставног кадра, са својим тимом остварује одличне резултате у оквиру Достигнућа младих у Србији. Године 2015. уписује Економски факултет у Нишу и 2019. године завршава основне академске студије са просечном оценом 9,70 одбраном дипломског радa на тему „Мерење перформанси у дигиталном маркетингу“ из предмета Управљање пословним перформансама. Исте године уписује мастер академске студије – модул Маркетинг. Све испите је положила са просечном оценом 10,00. За време студија, активно учествује у раду Студенске Асоцијације Нова, Студентског парламента Економског факултета и Универзитета у Нишу, организујући преко 40 едукативних, хуманитарних, културних и спортских активности. У току студија обављала је следеће функције:

Председник ресора за маркетинг Студентске Асоцијације Нова, потпредседник Студентског парламента Економског факултета и менаџер односа са јавношћу Студентског парламента Универзитета у Нишу. Учесник је бројних националних и међународних такмичења студената. Добитник је награде Фонда за младе таленте града Лесковца. Била је и стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије – Доситеја. По завршетку основних студија, запошљава се на позицији маркетинг

координатора у компанији Deverra Farm, а тренутно је на функцији маркетинг менаџера у компанији Yura Global.

Александра Анђелковић

Ако изузмем период од кад сам постала мајка, дефинитивно су средњошколски дани били нешто најлепше што сам доживела. У почетку је постојао страх због потпуно нових економских предмета. Међутим, професори су својом преданошћу, трудом и радом, успели да отерају све недоумице у вези са избором који сам начинила, уписавши Економску школу „Ђука Динић“. Шта више, моји професори су пробудили љубав у економију и били мотив да истим путем наставим. Велика бела зграда у центру града Лесковца, није била само место провођења средњошколских дана, била је дом мојих школских другова и мене, четири године. Попут хероине чије име носи, моја Економска школа, извојевала је многе битке, а најважнија је да је и даље непресушни извор успешних ђака.

Александра Анђелковић је рођена 04.10.1983. године у Лесковцу, где је завршила основну и средњу економску школу Ђука Динић. Године 2002. уписала је Економски факултет у Нишу и на другој години студија определила се за смер Маркетинг. Била је учесник Економске клинике и активно радила на пројекту Симулација склапања купопродајног уговора. Током основних академских студија, као један од најбољих студената била је стипендиста Фонда за талентоване ученике и студенте, Хемофарм Концерна из Вршца и организације Путујемо у Европу. Основне академске студије завршила је 2007. године са просечном оценом 9,50 (девет и 50/100), одбранивши дипломски рад на тему Управљање квалитетом логистичких процеса на примеру Messer Tehnogas а.д. Београд – Фабрика Ниш. Мастер академске студије завршила је 2010. године на Економском факултету Универзитета у Нишу, са просечном оценом 10 (десет), када је одбранила мастер рад на тему Развој ланаца снабдевања уз подршку метода статистичке анализе. Докторску дисертацију, под називом Управљање ризицима ланца снабдевања у циљу повећања његове отпорности, одбранила је 2015. године, на Економском факултету у Нишу и стекла звање доктора наука – економске науке.

Радно искуство у сектору банкарства, од августа 2007. до октобра 2008. године, стекла је током рада у Pro Credit банци, а потом и у Привредној банци Београд, на позицији кредитног службеника за мала и средња предузећа. Од октобра 2008. године запослена је на Економском факултету Универзитета у Ниш. Прошавши кроз сва сарадничка звања, 2021. године изабрана је за ванредног професора за ужу научну област Пословно управљање. Тренутно изводи наставу на основним (предмети: Стратегијски менаџмент логистике, Међународна логистика, Канали маркетинга), мастер (предмети: Управљање ланцима снабдевања и Риверсна логистика) и докторским академским студијама (предмет: Менаџмент ланцима снабдевања), на Економском факултету у Нишу.

Током досадашњег рада на Економском факултету била је учесник бројних тела Економског факултета у Нишу, али и шире заједнице. Ваннаставне студентске активности подржавала је улогом ментора на пројектима Допринос академаца развоју (ДАР), у организацији Економског факултета у Нишу, у три наврата 2016., 2017. и 2018. године и Future Marketing Forum, 2013. године, у организацији студентске организације AIESEC.

Године 2010. била је ангажована као тренер запослених у Канцеларији за локални економски развој у општинама Сврљиг и Мерошина, на тему Инструменти економског развоја и расположиви фондови за привлачење инвестиција. У три наврата је била гостујући истраживач, преко програма One Month Visits to Austria,а у организацијиThe Austrian Agency for International Cooperation in Education & Research (OeAD-GmbH) и Centre for International Cooperation & Mobility (ICM) и то на:

  • Универзитету у Бечу, на Департману за производњу и логистику, у периоду од 1. до 31. октобра 2013. године и
  • Економском универзитету, на Департману за производни менаџмент, у периоду од 1. до 30. септембра 2015. и 2016. године.

У оквиру Erasmus+ програма мобилности, од 22. до 27. марта 2018. године била је гостујући предавач на D. A. Tsenov Academy of Economics у Свиштову (Бугарска). Такође, у улози гостујућег предавача нашла се и марта 2017. године на Руској царинској академији.

У току свог научно-истраживачког рада учествовала је у реализацији међународних и домаћих пројеката. Била је учесник бројних конференција, како домаћих тако и међународних. До сада је публиковала преко 70 научних радова и две коауторске монографије, Операциони менаџмент: Процесном оријентацијом до конкурентске предности и Дизајн и функционисање глобалних ланаца снабдевања.

Супруга је и мајка Вељка и Зоје.

Милош Цветановић

Рођен сам у Лесковцу, 24.10.1983. године. Живим у Лесковцу. Средње образовање стекао сам у економској школи „Ђука Динић” у Лесковцу 1998-2002 године. Након тога постајем редовни студент Правног факултета Универзитета у Нишу, где звање дипломираног правника стичем 18.11.2008.године. По завршетку правног факултета одлазим на одслужење војног рока у периоду 01.12.2009. године до 31.08.2010. године. Правосудни испит сам положио у Београду, 28.06.2013. године.

Од радног искуства истичем да сам у Вишем (ранијем Окружном) суду у Лесковцу обавио приправнички стаж у укупном трајању од 1 (једне) године, 9 (девет) месеци и 15 (петнаест) дана и то од 05.01.2009. године до 01.12.2009. године, те од 01.09.2010. године, до 15.07.2011. године, где сам прошао сва одељења предвиђена у Програму за обуку приправника, и упознао се са радом судске управе, судске писарнице, са поступањем у истражном поступку, првостепеном и другостепеном кривичном поступку, са поступањем у другостепеном грађанском поступку и поступањем у судским поступцима који се тичу управне материје.

Од 15.07.2011. до 04.12.2014. године, укупно 3 (три) године 4 (четири) месеца и 19 (деветнаест) дана, радио сам као секретар установе у Основној школи „Вук Караџић“ у Печењевцу, где сам обављао управне, нормативно-правне и друге правне послове из надлежности секретара установе. Кроз рад на пословима секретара установе у ОШ ,,Вук Караџић“ Печењевац, нарочито сам стекао искуство у примени одредби управног и радног права, као и одредби закона који регулишу основно образовање у Р. Србији.

Од 04.12.2014. године постављен сам на функцију начелника Градске управе за имовину и имовинско-правне послове града Лесковца, где сам у оквиру својих надлежности обезбеђивао ефикасан рад на обављању послова из надлежности ове управе.

У периоду од преузимања функције начелника, Градска управа за имовину и имовинско-правне послове, између осталог активно је учествовала у изради и припремању аката ради реализације инвестиције компаније „Yura corporation”  на изградњи новог производног погона, на реализацији куповине имовине предузећа у стечају ДП „Југекспрес“ и ДП „Синтетика“, затим урађен је и велики број експропријација ради решавања имовинско правних односа као предуслова за спровођење инвестиција града у изградњу инфраструктуре, такође у том периоду је и значајно повећан број пописаних објеката у јавној својини града Лесковца.

У 2017. години долази до реорганизације рада локалне самоуправе Лесковац, па је тако Одлуком о Градској управи града Лесковца формирана јединствена Градска управа града Лесковца чијим радом руководи начелник Градске управе. У периоду од 27.02.2017. до 28.05.2017. године постављен сам за вршиоца дужности начелника Градске управе. Oд 29.05.2017. до данас обављам послове начелника Градске управе на период од 5 година. Реизбор!

Доласком на место начелника Градске управе Лесковац настављам са актвностима у оквиру надлежности функције на којој се налазим и активно учествујем у реализацији инвестиција и пројеката од стратешког и капиталног значаја за град Лесковац, као што су коначна реализација пројекта фабрике „Аптив пакард“ Лесковац, која је изграђена на локацији Зелена зона Лесковац, у чијем уређењу за прихватање инвестиција Градска управа Лесковац, на чијем челу сам се налазио учествује са свим расположивим капацитетима. Припрема и реализација пројекта изградње стадиона „Дубочица“ у Лесковцу, реконструкција и доградња булевара Николе Пашића, изградња Трга у Лесковцу, изградња фабрике Еренли, још један од стратешких пројеката града Лесковца, су такође инвестиције за чију коначну реализацију Градска управа Лесковац и ја као њен начелник узимамо активно учешће. Моје активности и Градске управе на чијем челу се налазим се ту не завршавају. Тако даље, у складу са надлежностима, учествујемо у спровођењу и реализацији пројекта на локацији Синтетика Лесковац, Јура 1 и Јура 2, уређење и спровођење пројекта на локацији Југекспрес Лесковац и др. Затим узимамо учешће у реализацији пројекта изградње складишно дистрибутивног центра у Лесковцу на локацији Зелена зона, и још један од капиталних пројеката у чијој реализацији и спровођењу учествујемо Градска управа и ја као њен начелник је ОРИО пројекат као и изградња канализационе мреже за 16 села на територији града Лесковца.

Од осталих релевантних знања могу да наведем знање енглеског језика на нивоу елементарне конверзације и основне писане комуникације, за које поседујем одговарајућу диплому Oxford centra и елементарно познавање француског језика. Одлично познајем рад на рачунару у Windows и Linux окружењу (MS Office, OpenOffice, Internet) и  дактилографију, а поседујем и возачку дозволу „Б“ категорије.

Ожењен сам, отац осмогодишње девојчице.

Маја Петковић

Рођена сам у Лесковцу 1992. године. Како сам у једној својој беседи написала, прве кораке направила сам у редовима за хлеб и млеко. Те ноге су релативно брзо откриле љубав ка игри, и то народној. Већ у трећем разреду основне школе открила сам фолклор који је био моја страст наредних седам година. Мала дисциплинована Маја која балансира одличан успех у школи и ваншколске активности ускоро открива још једну велику љубав, лепу реч. Најпре бележи успехе на такмичењима у рецитовању, а релативно брзо креће да оштри и своју оловку. Опчињеност средњим веком буди жељу и за такмичењем у историји, где по навици већ перфекциониста, три године заредом осваја прва три места у округу.

Када су ме питали шта желим да будем кад порастем, јасно и гласно говорила сам да желим да будем татин шеф. Тата је радио и ради јако одговаран и леп посао, а мени је као малој било фасцинантно то што је тата у некој великој фирми у јако битној улози, па сам размишљала да је сасвим логично да ако будем његов шеф да ћу радити нешто још крупније и боље.
Сећам се да сам као најмлађе дете у дружењу „иза зграде“ увек причала да ћу да упишем Економску школу. Иако тада нисам најбоље разумела о чему се ту ради и само је звучало лепо и логично, десетак година касније испоставило се да сам ипак знала шта желим.
У школу “Ђука Динић” долазим са дипломама из српског језика и имам ту срећу да, осим што ми је била разредни старешина, о лепоти нашег језика и књижевности учим управо са садашњом директорицом, Биљаном Ђорђевић. Биљана је моју љубав ка писању и рецитовању препознала и нашим највећим успехом сматрам пласман на републичко такмичење “Песниче рода мог”.

Сасвим логичан след околности и мојих жеља био је Економски факултет и смер Маркетинг. Како то често волим да кажем, завршила сам га пре рока. Фокус на прикупљање знања, фокус на волонтирање током студија и још већи фокус на крађу знања од оних који су га извесно имали и јако добро примењивали довео ме је до тога да сам из ђачке клупе упловила одмах у пословне воде. Годину дана након дипломирања радила сам у малом породичном предузећу где сам стекла практична знања из књиговодства, послова увоза и извоза и пословне администрације. Како то обично бива са мном, у неком тренутку пожелела сам више, па се одлучујем за мастер студије из области комуникологије, поново остајући верна првој љубави.
Паралелно са мастер студијама пролазим тестирање за посао у немачкој фирми у трајању од годину дана. Отприлике у тренутку полагања последњег испита добијам посао на позицији Заменика руководиoца продавнице у компанији Лидл која ме шаље на обуку ван земље. Десет месеци живела сам и радила у Братислави где сам стекла знања неопходна за покретање великог пројекта, односно уласка великог трговинског ланца на наше тржиште. Живот у Словачкој био је и велико животно искуство, велики изазов, тестирање способности и испипавање личних граница. Захваљујући томе, поред енглеског, течно говорим и словачки језик. Сигурна сам да сам се вратила паметнија и пословно зрелија, те у тренутку отварања првих филијала успешно браним и свој мастер рад и добијам звање Мастер комуниколога, нарочито поносна на то што сам остала истрајна и у јако изазовном каријерном трентуку стекла још једну диплому државног факултета.

Након три године на овој позицији у мени се буди жеља за већим изазовима и пословним подухватима. У правом тренутку, како то обично бива са онима који у то верују и искрено желе, прелазим у компанију Статовац комерц. На самом старту добијам захтевну улогу и позицију Менаџера у одељењу онлајн продаје. Релативно брзо схватам да сам у јако динамичном окружењу које пружа управо оно што мени треба, учење и раст. Озбиљно сам схватила своју улогу и кренула са темељним припрема за покретање новог одељења. Кроз пар месеци сам у томе успела. Захваљујући знању које сам стекла од својих старијих колега покренули смо сајт, а ја сам око себе имала тим на који сам јако поносна. Након само годину дана на wеb небу наше земље издвојили смо се и добили награду у категорији Е-commerce за најбоље онлајн ствари магазина PC press. Ништа мање успешно, покренули смо онлајн продају и на територији Босне и Херцеговине.

И као што сам већ поменула, како то обично бива са нама који желимо више и боље, са нама који померамо границе, сада се у мојој омиљеној компанији која ми је указала поверење, спремам за позицију Регионалног менаџера за тржишта у развоју. Не постоји већа награда од признања за рад и труд које добијете од послодавца промовисањем на одговорнију и вишу позицију. Као најмлађем менаџеру у компанији указано ми је поверење и част које ћу сигурно оправдати.

А ви, колико сте данас бољи него јуче?

Милица Ристић Цакић

Када се осврнем на мој живот и пребројим срећне тренутке, они се умногоме везују за моје средњошколско доба. Моја највећа пријатељства, са најузвишенијим мотивима, основана су у Економској школи „Ђука Динић“. Бесконачност надања, раскош у плановима, сви извори оптимизма и знања из области економије постављени су, управо, у њој, захваљујући дивним професорима. Већи део онога што сам заиста морала да знам из области економије када сам уписивала факулет, битно је утeмељено у Економској школи. Економија је постала мој циљ, на чијем остварењу сам упорно и вредно радила, веровањем да је рад љубав на делу. После основних и мастер академских студија, држећи се својих убеђења, уписала сам докторске академске студије. Тренутно сам у послењој фази израде своје докторске дисертације под називом „Дилеме и парадокси кључних пореских елемената: узроци континуираних реформи пореза на добит предузећа“. С обзиром да верујем у непролазан значај дома, као темељне институције друштва, ништа од наведеног не би било остварено да није било оних који су ми осветљавали пут: моје породице и мог супруга Николе, на чему сам им неизмерно захвална. Данас, имам још већу светлост – сина Луку, који ме сваког дана учи да живот чини бескрајан низ могућности за брижна дела и да не треба пропустити ни једну.

Милица Ристић Цакић рођена је 08.01.1992. године у Лесковцу. Након завршене Основне школе „Трајко Стаменковић“ у Лесковцу, средњошколско образовање стекла је у Економској школи „Ђука Динић“ у Лесковцу. Основне академске студије на Економском факултету Универзитета у Нишу завршила је 2015. године са просечном оценом 9,6. Мастер академске студије на истом факултету завршила је 2016. године са просечном оценом 10,00. Уписала је докторске академске студије на Економском факултету Универзитета у Нишу школске 2016/2017. године (модул: Финансије и банкарство). Завршивши све испите на докторским студијама са просечном оценом 10,00, школске 2019/2020 године пријављује тему своје докторске дисертације под називом: „Дилеме и парадокси кључних пореских елемената: узроци континуираних реформи пореза на добит предузећа“.

Практично искуство из области финансија стекла је у ФХИ „Здравље Актавис АД“, у сектору за контролинг, 2016. године. Професионалну каријеру започела је 2017. године, од када је ангажована за извођење вежби на Катедри за Националну економију и финансије на матичном факултету. Од 2019. до 2022. године радила је у Иновационом центру Универзитета у Нишу у звању истраживача-сарадника. У октобру 2022. године избарана је за сарадника у настави за ужу научну област Финансије, банкарство и осигурање и изводи наставу на предметима Јавне финансије и Монетарна економија на Економском факултету Универзитета у Нишу.

За време студија била је добитник бројних награда и стипендија, од којих су најзначајније: награда младим талентима града Лесковца, Светосавска награда града Лесковца, Октобарска награда града Лесковца за изузетне резултате остварене током школовања и учешће у изради програма предузетничке обуке. Водила је неколико радионица у оквиру пројекта “Буди другачији 2”, који се реализовао уз финансијску подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу и експертску подршку Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије. Радионице су подразумевале предузетничку обуку за младе, програма „Закорачи ка свом бизнису“, и биле су на тему “Како да свој бизнис план сместим у дати порески оквир”, 2017. године.  На радионицама се трудила да помогне младима да смање ризик од грешке у примени пореских прописа. Такође, за време студија била је добитник стипендије Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Фонда за младе таленте Републике Србије – Доситеја, као и стипендије за докторанде Министарства просвете, науке и технолошког развоја у складу са програмом подстицања младих и надарених за научо истраживачки рад за период 2016-2020. године. Учестовала је у разматрању преговарачког поглавља 20 за приступање Србије ЕУ на тему „Анализа активности у области политике предузетништва са посебним фокусом на предузетништво младих“ и износила идеје о значају пореског третмана младих предузетника. Била је ангажована на пројекту „Унапређење конкурентности јавног и приватног сектора умрежавањем компетенција у процесу европских интеграција Србије“ у периоду од 2016 до 2019. године, који је финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Била је ангажована као истраживач на пројекту чији је носилац Српска академија наука и уметности, Огранак САНУ у Нишу, подназивом “Улога и утицај туризма на локални економски развој: анализа потенцијала Града Лесковца и Јабланичког округа” у  2019. години.  Била је члан стручног тима за израду стратешког документа „Програм развоја туризма града Лесковца са акционим планом за период 2020-2025. године“. Била је координатор тима за израду стратешког документа „Стратегија унапређења положаја младих града Лесковца за период 2021-2025“, који је скупштина града Лесковца усвојила 18.11.2021. године. Израдила је неколико студија за град Лесковац, међу којима су: „Студија економске изводљивости субвенционисања приватних предшколских установа у Лесковцу“ и „Анализа субвенционисања градског и приградског превоза пензионера у Лесковцу“. Учесник је бројних такмичења, симпозијума, летњих школа, стручних усавршавања и радних група.

На стручном усавршавању боравила је на Белгородском државном Технолошком Универзитету„В.Г.Шухов“ (V.G.Shukhov) и учествовала у истраживању руског државног буџета. Такође, боравила је у Бизнис инкубатору„В.Г.Шухов“ у Русији, где се усавршавала у изради бизнис планова, 2018. године. Међународно практично искуство у сектору банкарства стекла је у банци „ВТБ 24 банка“ у Русији, 2018. године.

(Ко)аутор је преко четрдесет научних радова објављених у домаћим и међународним часописима и презентованим на конференцијама у земљи и иностранству. Коаутор је три поглавља у научним монографијама међународног значаја („Актуальные вопросыучёта, контроля и налогообложения в инновационной экономике“, „Налогова яконкуренция в странах-членах ОЭСР“ и „Место и значение налога на имущество в современных налоговых системах“) објављених у издању Белгородског државног технолошког универзитета „В.Г.Шухов“, 2018., 2021. и 2022. године, респективно. Коаутор је монографије “Структура савремених пореских система” објављене у издању Економског факултета Универзитета у Нишу, 2019. године.

Члан је неколико пројектних тимова који су развили студије издводљивости, бизнис планове, анализе незапослености, идејне пројекте итд. Волонтер је у Општини града Лесковца и сарадник за финансије у Кабинету градоначелника од 2018. године, од када је укључена у анализу буџета града Лесковца. Од 2018. године члан је надзорног одбора Народног музеја Лесковац. Од 2020. године члан је Одбора за финансије и буџет града Лесковца. Одлуком Владе Републике Србије од 22.04.2021. године члан је Савета Академије Струковних студија Јужна Србија. Члан је научног друштва економиста Ниша.

Марија Рајковић

Рођена сам 29. октобра 1996. године у Лесковцу, похађала сам основну школу „Аца Синадиновић“ у Предејану, школовање сам наставила у средњој економској школи „Ђука Динић“ у Лесковцу, за коју ме везују предивне успомене, а нарочито људи које сам ту упознала, као и професори који су увек били приступачни и отворени за сарадњу са ученицима.

Након тога сам уписала Филолошки факултет у Београду – катедра за полонистику, пољски језик, књижевност и култура на којем сам дипломирала 2019. године. Након тога  сам на истом стекла и звање мастера 2021. године.

Од малена сам гледала цртаће на енглеском и немачком језику, учила и певала дечије песмице, те сам скренула пажњу родитеља на „лакоћу“ са којом савладавам стране речи. По поласку у школу посветила сам се озбиљније енглеском језику, а чини ми се да је пресудно било то што сам упознала и руски језик.

У средњој школи је љубав према језицима почела да јача, а у исто време сам почела интензивно и да читам.

До матуре се моја намера за студирањем страних језика потпуно искристалисала.

Током студија била сам врло активна и члан бројних организација које промовишу пољски језик и књижевност, а поред пољског језика имала сам прилику да изучавам грчки и руски језик.

Кадетра за пољски, једна од најмањих, осмислила је програм учења који је био све, само не досадан и сувопаран, он је укључивао посету Пољској путем размене, те сам боравила тамо у пар наврата.

Године 2016. одлазим у градић Жешов и похађам предавања на Жешовском универзитету, где стичем блискост са језиком, културом и људима који такође изучавају пољски језик, што ме је додатно мотивисало да уроним још дубље у изучавање овог предивног језика и његове књижевности, као и културе.

Након повратка из Пољске, показујем интересовање за пољском поезијом, што ме је и довело до учествовања у Дану словенске писмености, где сам промовисала пољски језик и поезију.

Године 2017. одлазим на још један летњи курс, овог пута на Универзитет „Марије Склодовске – Кири“ у Лублину. За време боравка у Лублину била сам на пољској националној телевизији, где сам говорила о томе како се странци сналазе у учењу пољског језика.

Године 2018. указује ми се прилика да посетим још једном предиван град Лублин, овог пута Универзитет „Јана Павла II“. По повратку из Лублина, постајем још активнија и мотивисанија, са много бољим знањем пољског, те сам се осмелила да учествујем на диктату који организује сваке године Пољска Амбасада у Београду, где сам освојила прву награду.

Последње године основних студија, одлазим у један од најдивнијих пољских градова, Вроцлав. Вроцлавски универзитет ми је пружио максималне информације у свим областима које су ме интересовале, од пољске историје до савремене књижевности, а о моћи говорења пољског језика нећу ни да говорим, јер ми је већ у то време био као матерњи. Посете разним музејима, излети у разним пољским градовима су учинили да се начисто заљубим у све што има везе с Пољском. Након тога се враћам за Београд и долазим до дипломе професора језика и књижевности. У међувремену се запошљавам у шведској компанији Транском,  почињем са радом за пољско тржиште и у исто време уписујем мастер академске студије. За време посла и даљег студирања, добијам понуду од издавачке куће „Лагуна“ за превођење светског бестселера Пољакиње Бланке Липињске под називом „365 дана“ са пољског на српски, што сам обавила успешно, а након тога сам и одбранила мастер рад на тему „Феминизам у поезији Ане Свиршчињске“.

С обзиром на то да сам успешно обавила преводилачки задатак, добијам понуду за превод наставка књиге „Тај дан“. Превод књиге је објављен у августу 2022. године и како би било још занимљивије, тог истог месеца добијам унапређење у фирми Транском, у којој све време радим и постајем лидер за пољски маркет.

На основу свега што сам навела, долазим до закључка да су језици прозор у свет и да треба имати веру у себе и своје способности.

Александра Савић

Рођена сам 14. 11. 1996. године у Лесковцу. Основну школу и средњу Економску школу
„Ђука Динић“ сам завршила у свом родном граду, као и нижу Музичку школу
„Станислав Бинички“. Иако сам готово током целог средњошколског образовања била
сигурна да је мој позив шпански језик и хиспанска књижевност, судбина је имала
другачије планове за мене, те сам 2019. године дипломирала на Економском факултету
у Нишу на смеру Пословно управљање – Међународни менаџмент. Још у студентским данима, бавила сам се различитим активностима. Била сам активан члан Студентског
парламента Економског факултета у Нишу, активан члан ресора за културу Студентске
Асоцијације НОВА и представник ресора у медијима, волонтер у разним хуманитарним
акцијама, учесник Конференције студената економије и Форума младих економиста
Републике Србије. Као неко ко говори три светска језика, а највише нагиње ка шпанском, издвојила бих да сам била кандидат програма Међународне културне размене – Упознај Шпанију (Центар за афирмацију и развој).

Након завршетка студија, одлазим у Мадрид на културно усавршавање, где ми је постављен јасан, али врло одговоран задатак – да представим себе, своју земљу и њену културу, а који сам, може се рећи, обавила са изузетним успехом. Након повратка у Србију, добијам звање – амбасадор културних размена са 15 земаља и заједно са Центром радим на постављању нових стратегија и реализовању истих, али и са кандидатима из Србије и читавог региона. Доказ да се праве ствари вреднују је управо признање које ми је доделио мој град, у октобру 2020. године. За истрајност, упорност, промоцију и очување културне баштине, добитник сам Октобарске награде града Лесковца. Недавно сам имала прилику да учествујем у највећем латиноамеричком пројекту на овим просторима – Међународној летњој школи латиноамеричких студија, организованој од стране: Друштва хиспаниста Републике Србије; Ибероамеричког центра, Филозофског факултета, Универзитета у Новом Саду; Института за европске студије, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. Циљ школе је био да, разговарајући са научницима из Латинске Америке, учимо о њиховим областима проучавања (економији, политици, књижевности, историји, социологији, уметности, филологији и правима). Имала сам прилику да пратим предавања професора и светских научника са престижних универзитета и то: Универзитета у Лисабону, Универзитета у Риу де Жанеиру, Универзитета у Мексику, Универзитета у Темишвару, Универзитета у Мадриду, Универзитета у Београду, Универзитета у Бечу, Универзитета у Буенос Ајресу и Универзитета у Монтереју. Са великим поносом могу да кажем да сам изабрана у 125 кандидата из 30 земаља, где ми је поново указана част да представим Србију. Данас живим у Београду и радим за шведску мултинационалну компанију као стручњак за шпанско тржиште.

Добитник сам и признања “Царица Теодора” за извођача српских традиционалних песама – Регион Јужна Србија. Као неко ко врло одговорно приступа сваком задатку, радо се хватам у коштац са новим изазовима и сматрам да сваки човек може да достигне сваки циљ, само уколико жели, верује и упорно стреми ка томе. Темељ мог образовања и васпитања носим из свог родног града и своје средње школе која ме научила да увек будем то што јесам, да храбро корачам, стојим иза својих ставова и будем добар човек. Поносна на то што сам, како кажу медији, “културни аташе наше земље”, а мој животни мото је: „Срећа прати храбре“ и „Вера у себе је прва тајна успеха“.

Стефан Китановић

Стефан Китановић из Лесковца, рођен је 24. новембра 1992. године. Основну школу „Радоје Домановић“ завршио је у Братмиловцу. Након основне школе, завршио је средњу економску школу „Ђука Динић“ у родном граду.

Пре него што је уписао факултет, активно се бавио спортом и остварио запажене резултате у пливању. За изузетне успехе у спорту проглашен је за најбољег спортисту града и добитник је Повеље намењене најбољим спортистима.

Упорност и истрајност из спорта Стефан је усмерио у даље школовање. Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Нишу на смеру финансије, банкарство и осигурање, као један од најбољих студената, са просечном оценом 9,73. Потом је завршио мастер студије на истом факултету и оценом 10 на катедри за рачуноводство, информатику и математику одбранио мастер рад и стекао звање мастер економисте.

За успехе током студија добитник је бројних награда и стипендија као што су републичка стипендија Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и стипендија Фонда за младе таленте Републике Србије „Доситеја“, стипендија Министарства омладине и спорта, а од почетка студија имао је подршку родног града као добитник награде Фонда за младе таленте града Лесковца.

Поред наставних активности, Стефан се посветио и студентском организовању, а залагајући се за унапређење положаја студената постао је прави пример да се у току студирања може наћи времена и за ваннаставне активности. Тако је већ на почетку студија основао Спортско друштво при нишком Универзитету и био редован члан Извршног одбора Универзитетског спортског савеза Ниша где је посебно радио на изради програма студентских такмичења на нивоу Србије, као и на међународном нивоу. Из редова студената Економског факултета у Нишу изабран је за студентског представника у парламенту факултета, а потом је испред факултета делегиран за представника студената у парламенту Универзитета. Као истакнути члан Студентске асоцијације Нова бавио се организацијом бројних научних конференција, студентских размена, хуманитарних акција и допринео побољшању услова студирања. Његово залагање за унапређење положаја студената, примећено је од студената не само Економског факултета на којем је студирао, већ и читавог нишког Универзитета који броји 14 факултета, па је испред више од 25.000 студената Универзитета у Нишу изабран за њиховог представника у највишем представничком телу студената – Студентској конференцији Универзитета Србије.

Поред науке и студентског организовања, Стефан ниједног тренутка није запоставио спорт, а ни хуманитарни рад. Један је од организатора хуманитарне акције „бесплатна школа пливања – научи да пливаш“, као и бесплатне школе пливања за социјално угрожену децу. Врхунске резултате бележи и као тренер пливања о чему говори чињеница да су деца коју тренира проглашена најбољим спортским надама града.

Вођен тиме да млади морају да искористе сваку прилику за стицање нових знања, контаката и искустава и чињеницом да се прилике не дешавају већ их сами креирамо, Стефан је пре две године покренуо пројекат „УМрежавање“ лесковачких студената. Тада је за успешне студенте, о свом трошку, организовао тродневни боравак на Златибору а све у циљу повезивања и размењивања идеја студената из Лесковца који студирају широм Србије. Ове године, окупио је преко 40 студената који студирају на чак 18 различитих факултета и са њима провео три дана на Златибору, при чему су студенти имали организоване креативне радионице, предавања и време предвиђено за размену идеја. Треба нагласити да је захваљујући Стефану за све студенте овај догађај био потпуно бесплатан, при чему је, како Стефан наводи, велики допринос дао градоначелник Лесковца др Горан Цветановић.

Такође, још један од пројеката које је покренуо Стефан односи се на „омладинске картице“ града Лесковца, које за све младе особе узраста од 18-30 година омогућавају бројне спортске, културне и друге садржаје бесплатно или уз одређене погодности.

Стефанове успехе, свестраност, упорност, хуманост и истрајност, град је препознао и наградио га највишим признањем Октобарском наградом за изузетне резултате током школовања, исказану хуманост, као и за развој и промоцију спорта. На предлог градоначелника др Горана Цветановића, Стефан је изабран за члана градског већа, чиме је постао пример да град Лесковац уважава и на бројне начине награђује успехe младих паметних људи.