Милош Цветановић

Рођен сам у Лесковцу, 24.10.1983. године. Живим у Лесковцу. Средње образовање стекао сам у економској школи „Ђука Динић” у Лесковцу 1998-2002 године. Након тога постајем редовни студент Правног факултета Универзитета у Нишу, где звање дипломираног правника стичем 18.11.2008.године. По завршетку правног факултета одлазим на одслужење војног рока у периоду 01.12.2009. године до 31.08.2010. године. Правосудни испит сам положио у Београду, 28.06.2013. године.

Од радног искуства истичем да сам у Вишем (ранијем Окружном) суду у Лесковцу обавио приправнички стаж у укупном трајању од 1 (једне) године, 9 (девет) месеци и 15 (петнаест) дана и то од 05.01.2009. године до 01.12.2009. године, те од 01.09.2010. године, до 15.07.2011. године, где сам прошао сва одељења предвиђена у Програму за обуку приправника, и упознао се са радом судске управе, судске писарнице, са поступањем у истражном поступку, првостепеном и другостепеном кривичном поступку, са поступањем у другостепеном грађанском поступку и поступањем у судским поступцима који се тичу управне материје.

Од 15.07.2011. до 04.12.2014. године, укупно 3 (три) године 4 (четири) месеца и 19 (деветнаест) дана, радио сам као секретар установе у Основној школи „Вук Караџић“ у Печењевцу, где сам обављао управне, нормативно-правне и друге правне послове из надлежности секретара установе. Кроз рад на пословима секретара установе у ОШ ,,Вук Караџић“ Печењевац, нарочито сам стекао искуство у примени одредби управног и радног права, као и одредби закона који регулишу основно образовање у Р. Србији.

Од 04.12.2014. године постављен сам на функцију начелника Градске управе за имовину и имовинско-правне послове града Лесковца, где сам у оквиру својих надлежности обезбеђивао ефикасан рад на обављању послова из надлежности ове управе.

У периоду од преузимања функције начелника, Градска управа за имовину и имовинско-правне послове, између осталог активно је учествовала у изради и припремању аката ради реализације инвестиције компаније „Yura corporation”  на изградњи новог производног погона, на реализацији куповине имовине предузећа у стечају ДП „Југекспрес“ и ДП „Синтетика“, затим урађен је и велики број експропријација ради решавања имовинско правних односа као предуслова за спровођење инвестиција града у изградњу инфраструктуре, такође у том периоду је и значајно повећан број пописаних објеката у јавној својини града Лесковца.

У 2017. години долази до реорганизације рада локалне самоуправе Лесковац, па је тако Одлуком о Градској управи града Лесковца формирана јединствена Градска управа града Лесковца чијим радом руководи начелник Градске управе. У периоду од 27.02.2017. до 28.05.2017. године постављен сам за вршиоца дужности начелника Градске управе. Oд 29.05.2017. до данас обављам послове начелника Градске управе на период од 5 година. Реизбор!

Доласком на место начелника Градске управе Лесковац настављам са актвностима у оквиру надлежности функције на којој се налазим и активно учествујем у реализацији инвестиција и пројеката од стратешког и капиталног значаја за град Лесковац, као што су коначна реализација пројекта фабрике „Аптив пакард“ Лесковац, која је изграђена на локацији Зелена зона Лесковац, у чијем уређењу за прихватање инвестиција Градска управа Лесковац, на чијем челу сам се налазио учествује са свим расположивим капацитетима. Припрема и реализација пројекта изградње стадиона „Дубочица“ у Лесковцу, реконструкција и доградња булевара Николе Пашића, изградња Трга у Лесковцу, изградња фабрике Еренли, још један од стратешких пројеката града Лесковца, су такође инвестиције за чију коначну реализацију Градска управа Лесковац и ја као њен начелник узимамо активно учешће. Моје активности и Градске управе на чијем челу се налазим се ту не завршавају. Тако даље, у складу са надлежностима, учествујемо у спровођењу и реализацији пројекта на локацији Синтетика Лесковац, Јура 1 и Јура 2, уређење и спровођење пројекта на локацији Југекспрес Лесковац и др. Затим узимамо учешће у реализацији пројекта изградње складишно дистрибутивног центра у Лесковцу на локацији Зелена зона, и још један од капиталних пројеката у чијој реализацији и спровођењу учествујемо Градска управа и ја као њен начелник је ОРИО пројекат као и изградња канализационе мреже за 16 села на територији града Лесковца.

Од осталих релевантних знања могу да наведем знање енглеског језика на нивоу елементарне конверзације и основне писане комуникације, за које поседујем одговарајућу диплому Oxford centra и елементарно познавање француског језика. Одлично познајем рад на рачунару у Windows и Linux окружењу (MS Office, OpenOffice, Internet) и  дактилографију, а поседујем и возачку дозволу „Б“ категорије.

Ожењен сам, отац осмогодишње девојчице.

Маја Петковић

Рођена сам у Лесковцу 1992. године. Како сам у једној својој беседи написала, прве кораке направила сам у редовима за хлеб и млеко. Те ноге су релативно брзо откриле љубав ка игри, и то народној. Већ у трећем разреду основне школе открила сам фолклор који је био моја страст наредних седам година. Мала дисциплинована Маја која балансира одличан успех у школи и ваншколске активности ускоро открива још једну велику љубав, лепу реч. Најпре бележи успехе на такмичењима у рецитовању, а релативно брзо креће да оштри и своју оловку. Опчињеност средњим веком буди жељу и за такмичењем у историји, где по навици већ перфекциониста, три године заредом осваја прва три места у округу.

Када су ме питали шта желим да будем кад порастем, јасно и гласно говорила сам да желим да будем татин шеф. Тата је радио и ради јако одговаран и леп посао, а мени је као малој било фасцинантно то што је тата у некој великој фирми у јако битној улози, па сам размишљала да је сасвим логично да ако будем његов шеф да ћу радити нешто још крупније и боље.
Сећам се да сам као најмлађе дете у дружењу „иза зграде“ увек причала да ћу да упишем Економску школу. Иако тада нисам најбоље разумела о чему се ту ради и само је звучало лепо и логично, десетак година касније испоставило се да сам ипак знала шта желим.
У школу “Ђука Динић” долазим са дипломама из српског језика и имам ту срећу да, осим што ми је била разредни старешина, о лепоти нашег језика и књижевности учим управо са садашњом директорицом, Биљаном Ђорђевић. Биљана је моју љубав ка писању и рецитовању препознала и нашим највећим успехом сматрам пласман на републичко такмичење “Песниче рода мог”.

Сасвим логичан след околности и мојих жеља био је Економски факултет и смер Маркетинг. Како то често волим да кажем, завршила сам га пре рока. Фокус на прикупљање знања, фокус на волонтирање током студија и још већи фокус на крађу знања од оних који су га извесно имали и јако добро примењивали довео ме је до тога да сам из ђачке клупе упловила одмах у пословне воде. Годину дана након дипломирања радила сам у малом породичном предузећу где сам стекла практична знања из књиговодства, послова увоза и извоза и пословне администрације. Како то обично бива са мном, у неком тренутку пожелела сам више, па се одлучујем за мастер студије из области комуникологије, поново остајући верна првој љубави.
Паралелно са мастер студијама пролазим тестирање за посао у немачкој фирми у трајању од годину дана. Отприлике у тренутку полагања последњег испита добијам посао на позицији Заменика руководиoца продавнице у компанији Лидл која ме шаље на обуку ван земље. Десет месеци живела сам и радила у Братислави где сам стекла знања неопходна за покретање великог пројекта, односно уласка великог трговинског ланца на наше тржиште. Живот у Словачкој био је и велико животно искуство, велики изазов, тестирање способности и испипавање личних граница. Захваљујући томе, поред енглеског, течно говорим и словачки језик. Сигурна сам да сам се вратила паметнија и пословно зрелија, те у тренутку отварања првих филијала успешно браним и свој мастер рад и добијам звање Мастер комуниколога, нарочито поносна на то што сам остала истрајна и у јако изазовном каријерном трентуку стекла још једну диплому државног факултета.

Након три године на овој позицији у мени се буди жеља за већим изазовима и пословним подухватима. У правом тренутку, како то обично бива са онима који у то верују и искрено желе, прелазим у компанију Статовац комерц. На самом старту добијам захтевну улогу и позицију Менаџера у одељењу онлајн продаје. Релативно брзо схватам да сам у јако динамичном окружењу које пружа управо оно што мени треба, учење и раст. Озбиљно сам схватила своју улогу и кренула са темељним припрема за покретање новог одељења. Кроз пар месеци сам у томе успела. Захваљујући знању које сам стекла од својих старијих колега покренули смо сајт, а ја сам око себе имала тим на који сам јако поносна. Након само годину дана на wеb небу наше земље издвојили смо се и добили награду у категорији Е-commerce за најбоље онлајн ствари магазина PC press. Ништа мање успешно, покренули смо онлајн продају и на територији Босне и Херцеговине.

И као што сам већ поменула, како то обично бива са нама који желимо више и боље, са нама који померамо границе, сада се у мојој омиљеној компанији која ми је указала поверење, спремам за позицију Регионалног менаџера за тржишта у развоју. Не постоји већа награда од признања за рад и труд које добијете од послодавца промовисањем на одговорнију и вишу позицију. Као најмлађем менаџеру у компанији указано ми је поверење и част које ћу сигурно оправдати.

А ви, колико сте данас бољи него јуче?

Милица Ристић Цакић

Када се осврнем на мој живот и пребројим срећне тренутке, они се умногоме везују за моје средњошколско доба. Моја највећа пријатељства, са најузвишенијим мотивима, основана су у Економској школи „Ђука Динић“. Бесконачност надања, раскош у плановима, сви извори оптимизма и знања из области економије постављени су, управо, у њој, захваљујући дивним професорима. Већи део онога што сам заиста морала да знам из области економије када сам уписивала факулет, битно је утeмељено у Економској школи. Економија је постала мој циљ, на чијем остварењу сам упорно и вредно радила, веровањем да је рад љубав на делу. После основних и мастер академских студија, држећи се својих убеђења, уписала сам докторске академске студије. Тренутно сам у послењој фази израде своје докторске дисертације под називом „Дилеме и парадокси кључних пореских елемената: узроци континуираних реформи пореза на добит предузећа“. С обзиром да верујем у непролазан значај дома, као темељне институције друштва, ништа од наведеног не би било остварено да није било оних који су ми осветљавали пут: моје породице и мог супруга Николе, на чему сам им неизмерно захвална. Данас, имам још већу светлост – сина Луку, који ме сваког дана учи да живот чини бескрајан низ могућности за брижна дела и да не треба пропустити ни једну.

Милица Ристић Цакић рођена је 08.01.1992. године у Лесковцу. Након завршене Основне школе „Трајко Стаменковић“ у Лесковцу, средњошколско образовање стекла је у Економској школи „Ђука Динић“ у Лесковцу. Основне академске студије на Економском факултету Универзитета у Нишу завршила је 2015. године са просечном оценом 9,6. Мастер академске студије на истом факултету завршила је 2016. године са просечном оценом 10,00. Уписала је докторске академске студије на Економском факултету Универзитета у Нишу школске 2016/2017. године (модул: Финансије и банкарство). Завршивши све испите на докторским студијама са просечном оценом 10,00, школске 2019/2020 године пријављује тему своје докторске дисертације под називом: „Дилеме и парадокси кључних пореских елемената: узроци континуираних реформи пореза на добит предузећа“.

Практично искуство из области финансија стекла је у ФХИ „Здравље Актавис АД“, у сектору за контролинг, 2016. године. Професионалну каријеру започела је 2017. године, од када је ангажована за извођење вежби на Катедри за Националну економију и финансије на матичном факултету. Од 2019. до 2022. године радила је у Иновационом центру Универзитета у Нишу у звању истраживача-сарадника. У октобру 2022. године избарана је за сарадника у настави за ужу научну област Финансије, банкарство и осигурање и изводи наставу на предметима Јавне финансије и Монетарна економија на Економском факултету Универзитета у Нишу.

За време студија била је добитник бројних награда и стипендија, од којих су најзначајније: награда младим талентима града Лесковца, Светосавска награда града Лесковца, Октобарска награда града Лесковца за изузетне резултате остварене током школовања и учешће у изради програма предузетничке обуке. Водила је неколико радионица у оквиру пројекта “Буди другачији 2”, који се реализовао уз финансијску подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу и експертску подршку Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије. Радионице су подразумевале предузетничку обуку за младе, програма „Закорачи ка свом бизнису“, и биле су на тему “Како да свој бизнис план сместим у дати порески оквир”, 2017. године.  На радионицама се трудила да помогне младима да смање ризик од грешке у примени пореских прописа. Такође, за време студија била је добитник стипендије Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Фонда за младе таленте Републике Србије – Доситеја, као и стипендије за докторанде Министарства просвете, науке и технолошког развоја у складу са програмом подстицања младих и надарених за научо истраживачки рад за период 2016-2020. године. Учестовала је у разматрању преговарачког поглавља 20 за приступање Србије ЕУ на тему „Анализа активности у области политике предузетништва са посебним фокусом на предузетништво младих“ и износила идеје о значају пореског третмана младих предузетника. Била је ангажована на пројекту „Унапређење конкурентности јавног и приватног сектора умрежавањем компетенција у процесу европских интеграција Србије“ у периоду од 2016 до 2019. године, који је финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Била је ангажована као истраживач на пројекту чији је носилац Српска академија наука и уметности, Огранак САНУ у Нишу, подназивом “Улога и утицај туризма на локални економски развој: анализа потенцијала Града Лесковца и Јабланичког округа” у  2019. години.  Била је члан стручног тима за израду стратешког документа „Програм развоја туризма града Лесковца са акционим планом за период 2020-2025. године“. Била је координатор тима за израду стратешког документа „Стратегија унапређења положаја младих града Лесковца за период 2021-2025“, који је скупштина града Лесковца усвојила 18.11.2021. године. Израдила је неколико студија за град Лесковац, међу којима су: „Студија економске изводљивости субвенционисања приватних предшколских установа у Лесковцу“ и „Анализа субвенционисања градског и приградског превоза пензионера у Лесковцу“. Учесник је бројних такмичења, симпозијума, летњих школа, стручних усавршавања и радних група.

На стручном усавршавању боравила је на Белгородском државном Технолошком Универзитету„В.Г.Шухов“ (V.G.Shukhov) и учествовала у истраживању руског државног буџета. Такође, боравила је у Бизнис инкубатору„В.Г.Шухов“ у Русији, где се усавршавала у изради бизнис планова, 2018. године. Међународно практично искуство у сектору банкарства стекла је у банци „ВТБ 24 банка“ у Русији, 2018. године.

(Ко)аутор је преко четрдесет научних радова објављених у домаћим и међународним часописима и презентованим на конференцијама у земљи и иностранству. Коаутор је три поглавља у научним монографијама међународног значаја („Актуальные вопросыучёта, контроля и налогообложения в инновационной экономике“, „Налогова яконкуренция в странах-членах ОЭСР“ и „Место и значение налога на имущество в современных налоговых системах“) објављених у издању Белгородског државног технолошког универзитета „В.Г.Шухов“, 2018., 2021. и 2022. године, респективно. Коаутор је монографије “Структура савремених пореских система” објављене у издању Економског факултета Универзитета у Нишу, 2019. године.

Члан је неколико пројектних тимова који су развили студије издводљивости, бизнис планове, анализе незапослености, идејне пројекте итд. Волонтер је у Општини града Лесковца и сарадник за финансије у Кабинету градоначелника од 2018. године, од када је укључена у анализу буџета града Лесковца. Од 2018. године члан је надзорног одбора Народног музеја Лесковац. Од 2020. године члан је Одбора за финансије и буџет града Лесковца. Одлуком Владе Републике Србије од 22.04.2021. године члан је Савета Академије Струковних студија Јужна Србија. Члан је научног друштва економиста Ниша.

Марија Рајковић

Рођена сам 29. октобра 1996. године у Лесковцу, похађала сам основну школу „Аца Синадиновић“ у Предејану, школовање сам наставила у средњој економској школи „Ђука Динић“ у Лесковцу, за коју ме везују предивне успомене, а нарочито људи које сам ту упознала, као и професори који су увек били приступачни и отворени за сарадњу са ученицима.

Након тога сам уписала Филолошки факултет у Београду – катедра за полонистику, пољски језик, књижевност и култура на којем сам дипломирала 2019. године. Након тога  сам на истом стекла и звање мастера 2021. године.

Од малена сам гледала цртаће на енглеском и немачком језику, учила и певала дечије песмице, те сам скренула пажњу родитеља на „лакоћу“ са којом савладавам стране речи. По поласку у школу посветила сам се озбиљније енглеском језику, а чини ми се да је пресудно било то што сам упознала и руски језик.

У средњој школи је љубав према језицима почела да јача, а у исто време сам почела интензивно и да читам.

До матуре се моја намера за студирањем страних језика потпуно искристалисала.

Током студија била сам врло активна и члан бројних организација које промовишу пољски језик и књижевност, а поред пољског језика имала сам прилику да изучавам грчки и руски језик.

Кадетра за пољски, једна од најмањих, осмислила је програм учења који је био све, само не досадан и сувопаран, он је укључивао посету Пољској путем размене, те сам боравила тамо у пар наврата.

Године 2016. одлазим у градић Жешов и похађам предавања на Жешовском универзитету, где стичем блискост са језиком, културом и људима који такође изучавају пољски језик, што ме је додатно мотивисало да уроним још дубље у изучавање овог предивног језика и његове књижевности, као и културе.

Након повратка из Пољске, показујем интересовање за пољском поезијом, што ме је и довело до учествовања у Дану словенске писмености, где сам промовисала пољски језик и поезију.

Године 2017. одлазим на још један летњи курс, овог пута на Универзитет „Марије Склодовске – Кири“ у Лублину. За време боравка у Лублину била сам на пољској националној телевизији, где сам говорила о томе како се странци сналазе у учењу пољског језика.

Године 2018. указује ми се прилика да посетим још једном предиван град Лублин, овог пута Универзитет „Јана Павла II“. По повратку из Лублина, постајем још активнија и мотивисанија, са много бољим знањем пољског, те сам се осмелила да учествујем на диктату који организује сваке године Пољска Амбасада у Београду, где сам освојила прву награду.

Последње године основних студија, одлазим у један од најдивнијих пољских градова, Вроцлав. Вроцлавски универзитет ми је пружио максималне информације у свим областима које су ме интересовале, од пољске историје до савремене књижевности, а о моћи говорења пољског језика нећу ни да говорим, јер ми је већ у то време био као матерњи. Посете разним музејима, излети у разним пољским градовима су учинили да се начисто заљубим у све што има везе с Пољском. Након тога се враћам за Београд и долазим до дипломе професора језика и књижевности. У међувремену се запошљавам у шведској компанији Транском,  почињем са радом за пољско тржиште и у исто време уписујем мастер академске студије. За време посла и даљег студирања, добијам понуду од издавачке куће „Лагуна“ за превођење светског бестселера Пољакиње Бланке Липињске под називом „365 дана“ са пољског на српски, што сам обавила успешно, а након тога сам и одбранила мастер рад на тему „Феминизам у поезији Ане Свиршчињске“.

С обзиром на то да сам успешно обавила преводилачки задатак, добијам понуду за превод наставка књиге „Тај дан“. Превод књиге је објављен у августу 2022. године и како би било још занимљивије, тог истог месеца добијам унапређење у фирми Транском, у којој све време радим и постајем лидер за пољски маркет.

На основу свега што сам навела, долазим до закључка да су језици прозор у свет и да треба имати веру у себе и своје способности.

Александра Савић

Рођена сам 14. 11. 1996. године у Лесковцу. Основну школу и средњу Економску школу
„Ђука Динић“ сам завршила у свом родном граду, као и нижу Музичку школу
„Станислав Бинички“. Иако сам готово током целог средњошколског образовања била
сигурна да је мој позив шпански језик и хиспанска књижевност, судбина је имала
другачије планове за мене, те сам 2019. године дипломирала на Економском факултету
у Нишу на смеру Пословно управљање – Међународни менаџмент. Још у студентским данима, бавила сам се различитим активностима. Била сам активан члан Студентског
парламента Економског факултета у Нишу, активан члан ресора за културу Студентске
Асоцијације НОВА и представник ресора у медијима, волонтер у разним хуманитарним
акцијама, учесник Конференције студената економије и Форума младих економиста
Републике Србије. Као неко ко говори три светска језика, а највише нагиње ка шпанском, издвојила бих да сам била кандидат програма Међународне културне размене – Упознај Шпанију (Центар за афирмацију и развој).

Након завршетка студија, одлазим у Мадрид на културно усавршавање, где ми је постављен јасан, али врло одговоран задатак – да представим себе, своју земљу и њену културу, а који сам, може се рећи, обавила са изузетним успехом. Након повратка у Србију, добијам звање – амбасадор културних размена са 15 земаља и заједно са Центром радим на постављању нових стратегија и реализовању истих, али и са кандидатима из Србије и читавог региона. Доказ да се праве ствари вреднују је управо признање које ми је доделио мој град, у октобру 2020. године. За истрајност, упорност, промоцију и очување културне баштине, добитник сам Октобарске награде града Лесковца. Недавно сам имала прилику да учествујем у највећем латиноамеричком пројекту на овим просторима – Међународној летњој школи латиноамеричких студија, организованој од стране: Друштва хиспаниста Републике Србије; Ибероамеричког центра, Филозофског факултета, Универзитета у Новом Саду; Института за европске студије, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. Циљ школе је био да, разговарајући са научницима из Латинске Америке, учимо о њиховим областима проучавања (економији, политици, књижевности, историји, социологији, уметности, филологији и правима). Имала сам прилику да пратим предавања професора и светских научника са престижних универзитета и то: Универзитета у Лисабону, Универзитета у Риу де Жанеиру, Универзитета у Мексику, Универзитета у Темишвару, Универзитета у Мадриду, Универзитета у Београду, Универзитета у Бечу, Универзитета у Буенос Ајресу и Универзитета у Монтереју. Са великим поносом могу да кажем да сам изабрана у 125 кандидата из 30 земаља, где ми је поново указана част да представим Србију. Данас живим у Београду и радим за шведску мултинационалну компанију као стручњак за шпанско тржиште.

Добитник сам и признања “Царица Теодора” за извођача српских традиционалних песама – Регион Јужна Србија. Као неко ко врло одговорно приступа сваком задатку, радо се хватам у коштац са новим изазовима и сматрам да сваки човек може да достигне сваки циљ, само уколико жели, верује и упорно стреми ка томе. Темељ мог образовања и васпитања носим из свог родног града и своје средње школе која ме научила да увек будем то што јесам, да храбро корачам, стојим иза својих ставова и будем добар човек. Поносна на то што сам, како кажу медији, “културни аташе наше земље”, а мој животни мото је: „Срећа прати храбре“ и „Вера у себе је прва тајна успеха“.

Стефан Китановић

Стефан Китановић из Лесковца, рођен је 24. новембра 1992. године. Основну школу „Радоје Домановић“ завршио је у Братмиловцу. Након основне школе, завршио је средњу економску школу „Ђука Динић“ у родном граду.

Пре него што је уписао факултет, активно се бавио спортом и остварио запажене резултате у пливању. За изузетне успехе у спорту проглашен је за најбољег спортисту града и добитник је Повеље намењене најбољим спортистима.

Упорност и истрајност из спорта Стефан је усмерио у даље школовање. Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Нишу на смеру финансије, банкарство и осигурање, као један од најбољих студената, са просечном оценом 9,73. Потом је завршио мастер студије на истом факултету и оценом 10 на катедри за рачуноводство, информатику и математику одбранио мастер рад и стекао звање мастер економисте.

За успехе током студија добитник је бројних награда и стипендија као што су републичка стипендија Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и стипендија Фонда за младе таленте Републике Србије „Доситеја“, стипендија Министарства омладине и спорта, а од почетка студија имао је подршку родног града као добитник награде Фонда за младе таленте града Лесковца.

Поред наставних активности, Стефан се посветио и студентском организовању, а залагајући се за унапређење положаја студената постао је прави пример да се у току студирања може наћи времена и за ваннаставне активности. Тако је већ на почетку студија основао Спортско друштво при нишком Универзитету и био редован члан Извршног одбора Универзитетског спортског савеза Ниша где је посебно радио на изради програма студентских такмичења на нивоу Србије, као и на међународном нивоу. Из редова студената Економског факултета у Нишу изабран је за студентског представника у парламенту факултета, а потом је испред факултета делегиран за представника студената у парламенту Универзитета. Као истакнути члан Студентске асоцијације Нова бавио се организацијом бројних научних конференција, студентских размена, хуманитарних акција и допринео побољшању услова студирања. Његово залагање за унапређење положаја студената, примећено је од студената не само Економског факултета на којем је студирао, већ и читавог нишког Универзитета који броји 14 факултета, па је испред више од 25.000 студената Универзитета у Нишу изабран за њиховог представника у највишем представничком телу студената – Студентској конференцији Универзитета Србије.

Поред науке и студентског организовања, Стефан ниједног тренутка није запоставио спорт, а ни хуманитарни рад. Један је од организатора хуманитарне акције „бесплатна школа пливања – научи да пливаш“, као и бесплатне школе пливања за социјално угрожену децу. Врхунске резултате бележи и као тренер пливања о чему говори чињеница да су деца коју тренира проглашена најбољим спортским надама града.

Вођен тиме да млади морају да искористе сваку прилику за стицање нових знања, контаката и искустава и чињеницом да се прилике не дешавају већ их сами креирамо, Стефан је пре две године покренуо пројекат „УМрежавање“ лесковачких студената. Тада је за успешне студенте, о свом трошку, организовао тродневни боравак на Златибору а све у циљу повезивања и размењивања идеја студената из Лесковца који студирају широм Србије. Ове године, окупио је преко 40 студената који студирају на чак 18 различитих факултета и са њима провео три дана на Златибору, при чему су студенти имали организоване креативне радионице, предавања и време предвиђено за размену идеја. Треба нагласити да је захваљујући Стефану за све студенте овај догађај био потпуно бесплатан, при чему је, како Стефан наводи, велики допринос дао градоначелник Лесковца др Горан Цветановић.

Такође, још један од пројеката које је покренуо Стефан односи се на „омладинске картице“ града Лесковца, које за све младе особе узраста од 18-30 година омогућавају бројне спортске, културне и друге садржаје бесплатно или уз одређене погодности.

Стефанове успехе, свестраност, упорност, хуманост и истрајност, град је препознао и наградио га највишим признањем Октобарском наградом за изузетне резултате током школовања, исказану хуманост, као и за развој и промоцију спорта. На предлог градоначелника др Горана Цветановића, Стефан је изабран за члана градског већа, чиме је постао пример да град Лесковац уважава и на бројне начине награђује успехe младих паметних људи.

Драгољуб Ђорђевић

Неке од најважнијих страница своје животне приче, по природи ствари, исписујемо у току средњошколског доба. У то време постепено формирамо своју професионалну опредељеност, постајемо пунолетни грађани своје земље, стичемо нераскидива пријатељства… Зато се, између осталог, у мени буде најлепша сећања и успомене при помисли на Економску школу „Ђука Динић“.

Приликом састављања тзв. листе жеља средњих школа, као тек свршени „основац“ на уму сам имао једино економску школу. Ентузијазам који сам гајио приликом уписа ове школе, није престајао током свe четири године, што се манифестовало мојим учешћем у име школе на бројним такмичењима. Наиме, поред редовног упознавања са градивом из омиљених предмета: историје, логике, филозофије, реторике и стручних правних предмета, знао сам да је од велике важности континуирано и успешно представљати своју школу на разним такмичењима од градског до државног нивоа. Незаборавна су ми бројна такмичења, попут оних из историје и  „Пословног изазова“. Памтим различита спортска надметања, као и она у облику квизова и дебата. Захвалнице, дипломе, медаље, па и финансијске награде освајане у тим приликама, имале су у највећој мери симболичку вредност. Суштински, највредније је било стицање знања, које су нам несебично преносили многи сјајни и узорни професори. Следећа лествица у мом формалном образовању је била Правни факултет Универзитета у Београду. Током основних академских студија на овој високообразовној установи наставио сам са постизањем одличних резултата у учењу. По дипломирању, знао сам да су преда мном следећа два циља. Први на приватном плану, који се тицао заснивања породице, остварен је захваљујући супрузи Нини и ћерки Ленки. Други на професионалном пољу, коме сам паралелно посвећен, везан је за стручно оспособљавање и усавршавање за рад у правосудном систему. Тренутно сам на месту судијског приправника у Привредном суду у Лесковцу, где сам посебно ангажован на изради нацрта пресуда и других судских аката у поступцима за решавање привредноправних спорова.

Радна биографија

Драгољуб Ђорђевић рођен је 7.4.1996. године у Лесковцу. Завршио је Основну школу „Коста Стаменковић“ у Лесковцу и средњу стручну Економску школу „Ђука Динић“ у Лесковцу, смер правни техничар. Основне академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду уписао је у школској 2015/2016 години и дипломирао на истом факултету 12. фебруара 2020. године са просечном оценом 9,77. Током студирања похађао је бројне студијске групе намењене најбољим студентима факултета, био је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и добитник награда Града Лесковца. У статусу судијског приправника-волонтера, а у циљу стицања услова за полагање правосудног испита, део приправничког стажа је обављао у Основном суду у Лесковцу. На предлог Градоначелника града Лесковца изабран је од стране Скупштине града Лесковца 18. новембра 2020. године на функцију градског већника, ресорно задуженог за област заштите и унапређења животне средине. Током трајања мандата градског већника учествовао је у раду различитих координационих тимова за израду стратешких докумената локалних јавних политика, као и у раду пројектних тимова за реализацију одређених локалних пројеката. Нарочито је био ангажован у раду појединих стручних комисија, у којима је још увек активан, и то: као председник Комисије за координацију инспекцијског надзора над пословима из изворне надлежности локалне самоуправе, као члан Комисије за решавање у другом степену по жалбама на решења Градске управе и решавање сукоба надлежности, као члан Комисије за спровођење јавних конкурса за избор директора јавних и јавно-комуналних предузећа чији је оснивач Град Лесковац. Поменуту функцију члана Градског већа је вршио до 23. маја 2022. године. Од тада обавља послове судијског приправника у Привредном суду у Лесковцу, у сврху стручног оспособљавања и усавршавања, а у оквиру припреме за полагање правосудног испита. Ожењен јe и отац једног детета.

Милан Стојковић

Рођен 18. октобра 1985. године у Грделици (село) од оца Срђана и мајке Јованке.

Јануара 1994. године доселио се у Лесковац где завршава основну школу Јосиф Костић а упоредо похађа и нижу музичку школу Станислав Бинички. Средњу Економску Школу ,,Ђука Динић,, завршава у Лесковцу 2004. године када и заснива радни однос у породичном предузећу Термомонт. Године 2012. на Факултету за пословне студије ,,Алфа Универзитета,, у Београду са дипломским радом ,,Осигурање кредита, моторних возила и индустрије,, стиче звање Дипломирани Економиста.

Током 2017. године обавља стручно педагошко усавршавање на ,,Филозофском Факултету,, Универзитета у Нишу у класи професора Зорана Арацког док као професор прирпавник стручну праксу обавља у Средњој Трговнској Школи у Лесковцу.

Радна Биографија

Пословну каријеру започиње 2004. године у породичном предузећу ,,Термомонт Д О О,, Лесковац на позицији менаџера продаје. Од 2006. године менаџер је људских ресурса предузећа и ту функцију обавља све до 2008. године када ступа на позицију генралног директора. Јануара 2017. године оснива предузеће ОКНО 016.

Бавећи се приватним бизнисом учествује у оснивању пословних удружења од којих су најзначајнија: Удружење Индустријалаца Лесковца и Први српски Кластер Намештаја. Учешћем у многим пројектима даје свој допринос развоју друштвене заједнице. Најзначајнији пројекти у којима учествоје као млади предузетник су: (2011) USAID пројекти подстицаја предузетништва, (2012) EU пројекат прекограничне сарадње кластера, (2017) Пројекат Министарства за бригу о породици и демографију ,,Радимо за бољу будућност деце,,.

Априла 2019. године решењем Градске Управе Града Лесковца, ступа на позицију Саветника у Кабинету Градоначелника Лесковца. Процес рада на послу саветника задуженог за привреду и пољопривреду обавља све до септембра 2020. године. Најважнији пројекти и иницијативе у којима учествује као службеник Града Лесковца су:  (2019) Члан градског тима за БФЦ ресертификацију, (2019) СКГО и Град Лесковац Као члан радне групе у пројекту ,,Помоћ локаним смоуправама на путу ка ЕУ кроз припрему локалног плана за управљање отпадом, (2019) Члан тима за праћење пројекта ,,Централно постројење за прераду отпадних вода ФАЗА 1, (2020) Руководилац пројекта ,,Пошумљавање јавне зелене површине Спомен Парка и зоне заштитног зеленила. Током пандемије изазване вирусом КОВИД19 обавља функцију координатора волонтерског центра Града Лесковца за помоћ најугроженијим суграђанима.

На септембарском заседању Скупштине Града Лесковца 2020. године одлуком Скупштине Града бива постављен на функцију вршиоца дужности директора ЈП ,,Пијаца,, Лесковац а Априла 2021. године Одборници Скупштине Града га именују за директора предузећа.

Ожењен, отац једне ћерке.

Иван Цветковић

Иван Цветковић је рођен је Лесковцу 1994. године. Основну школу „Петар Тасић“ и средњу економску школу „Ђука Динић“ завршио је у свом родном граду, као носилац „Вукове дипломе“ и дипломе „Ђак генерације“. Током свог основног и средњошколског образовања, учествовао је и добијао награде на бројним такмичењима из историје, енглеског језика, основа економије и пословне економије. Поред тога, активно се бавио пливањем у оквиру пливачког клуба „Лесковац“.

Након завршене средње школе уписује Економски факултет Универзитета у Нишу, у октобру 2013. године, који завршава за нешто мање од четири године, са просечном оценом 10.00. Током студија активно ради на побољшању студентског стандарда, бори се за интерес студената кроз ангажман у Студентској Асоцијацији Нова. Био је и председник Студентског Парламента Економског Факултета у Нишу. С тим у вези, организатор је бројних пројеката у области неформалног образовања (конференција, форума, округлих столова) и хуманитарних акција. На основу одличног успеха и друштвеног ангажмана, добитник је многих домаћих признања и награда, укључујући: признање за најбољег студента генерације на нивоу Економског факултета и Универзитета у Нишу, стипендија за изузетно надарене студенте коју додељује Министарство просвете, стипендија задужбине Студеница, награда Фонда за младе таленте града Лесковца, Октобарска награда Града Лесковца итд.

Поред тога, током основних академских студија, добија прилику да буде учесник студијског боравка на Лајбниц Универзитету у Хановеру као стипендиста Немачке службе за академску размену (DAAD). Затим, учесник је студијског боравка на Универзитету у Пасау-у као стипендиста Баварског академског центра за средњу, источну и југоисточну Европу (BAYHOST). Међународно искуство заокружује студентском разменом на Технолошком државном универзитету „В.Г. Шухов“ у Белгороду у Русији.

На основу успеха на основним академским студијама, бива номинован за три престижне стипендије: стипендију банке Ерстешпаркасе и Универзитета у Грацу; стипендију BAYHOST за мастер студије у Баварској; и стипендију DAAD за мастер студије у Немачкој.

Прихвата стипендију DAAD-а и уписује мастер студије из области економије октобра 2017. године на Универзитету у Констанцу. Исте завршава августа 2019. одбранивши мастер рад из Међународне финансијске макроекономије на тему „Choice and the International Diversification Puzzle: A DSGE Analysis”, као један од најбољих студената генерације. Сели се у Франкфурт и своју професионалну каријеру у Немачкој започиње децембра 2019. године, као консултант у области финансија, банкарства и тржишта капитала. Неки од клијената на чијим је пројектима радио су: Немачка берза у Франкфурту, немачка Комерцбанка, Eвропска централна банка, као и Дојче банка.

Течно говори енглески и немачки, а тренутно учи француски језик. Поседује међународно признате сертификате са тренинга из пројектног менаџмента.

„Храброшћу и радом до резултата и среће“ – његов је животни мото.

Живојин Прокоповић

Живојин Прокоповић

Рођен 17. јула 1969. године у Лесковцу, од оца Боривоја и мајке Мирјане. Основну и средњу школу завршио у свом родном граду, а Економски факултет у Нишу на коме је дипломирао 1995. године. Почео са радом у Економској школи „Ђука Динић“ у Лесковцу 1996. године и предаје економску групу предмета (Рачуноводство, Предузетништво, Економско пословање и Статистику), где и сада ради. Магистарске студије завршио 2008. године на матичном факултету у научној области „Рачуноводство и управљање“ на тему „Хармонизација финансијског извештавања у функцији обезбеђења квалитетних рачуноводствених информација“. Докторску дисертацију одбранио 2015. године на Универзитету „Привредна академија“ Факултету за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду, на тему „Међународни стандарди финансијског извештавања на бази поштене вредности и корпоративно управљање у Србији“.

Коаутор је три уџбеника из области Рачуноводства и Финансијског извештавања. Учествовао је на међународним и државним симпозијумима и семинарима из економске области и објавио 47 библиографске јединице (32 чланака, 12 реферата и 3 приказа). Такође, био је учесник у изради преко десетак пројеката својинске трансформације предузећа са подручја Лесковца, Ниша, Врања и Пирота.

Стручни сарадник на Вишој школи за пословне секретаре и менаџмент у Сремским Карловцима – Нови Сад (2002.-2006.).
Предавач на курсевима књиговодства „REEDA“ (2005.), у Центру за економику домаћинства „Даница Вуксановић“ (2008.), „Академије Oxford“ (2022.).
Полазник курсева Рачуноводства на Вишој школи за пословне секретаре и менаџере – Нови Сад у оквиру програма стручног усавршавања стручних сарадника.

Примењује савремене методе наставе и прати промене у образовању и посебан акценат ставља на примену стечених теоријских знања у пракси и неговању духа предузетништва, што је посебно значајно данас. Усавршио се у области предузетништва и то знање применивши у раду са ученицима дало је пуно позитивних резултата.
Добитник је Октобарске награде – Медаље града Лесковца за 2018. годину.

Ожењен је и има сина и ћерку.