Рођена сам 29. октобра 1996. године у Лесковцу, похађала сам основну школу „Аца Синадиновић“ у Предејану, школовање сам наставила у средњој економској школи „Ђука Динић“ у Лесковцу, за коју ме везују предивне успомене, а нарочито људи које сам ту упознала, као и професори који су увек били приступачни и отворени за сарадњу са ученицима.
Након тога сам уписала Филолошки факултет у Београду – катедра за полонистику, пољски језик, књижевност и култура на којем сам дипломирала 2019. године. Након тога сам на истом стекла и звање мастера 2021. године.
Од малена сам гледала цртаће на енглеском и немачком језику, учила и певала дечије песмице, те сам скренула пажњу родитеља на „лакоћу“ са којом савладавам стране речи. По поласку у школу посветила сам се озбиљније енглеском језику, а чини ми се да је пресудно било то што сам упознала и руски језик.
У средњој школи је љубав према језицима почела да јача, а у исто време сам почела интензивно и да читам.
До матуре се моја намера за студирањем страних језика потпуно искристалисала.
Током студија била сам врло активна и члан бројних организација које промовишу пољски језик и књижевност, а поред пољског језика имала сам прилику да изучавам грчки и руски језик.
Кадетра за пољски, једна од најмањих, осмислила је програм учења који је био све, само не досадан и сувопаран, он је укључивао посету Пољској путем размене, те сам боравила тамо у пар наврата.
Године 2016. одлазим у градић Жешов и похађам предавања на Жешовском универзитету, где стичем блискост са језиком, културом и људима који такође изучавају пољски језик, што ме је додатно мотивисало да уроним још дубље у изучавање овог предивног језика и његове књижевности, као и културе.
Након повратка из Пољске, показујем интересовање за пољском поезијом, што ме је и довело до учествовања у Дану словенске писмености, где сам промовисала пољски језик и поезију.
Године 2017. одлазим на још један летњи курс, овог пута на Универзитет „Марије Склодовске – Кири“ у Лублину. За време боравка у Лублину била сам на пољској националној телевизији, где сам говорила о томе како се странци сналазе у учењу пољског језика.
Године 2018. указује ми се прилика да посетим још једном предиван град Лублин, овог пута Универзитет „Јана Павла II“. По повратку из Лублина, постајем још активнија и мотивисанија, са много бољим знањем пољског, те сам се осмелила да учествујем на диктату који организује сваке године Пољска Амбасада у Београду, где сам освојила прву награду.
Последње године основних студија, одлазим у један од најдивнијих пољских градова, Вроцлав. Вроцлавски универзитет ми је пружио максималне информације у свим областима које су ме интересовале, од пољске историје до савремене књижевности, а о моћи говорења пољског језика нећу ни да говорим, јер ми је већ у то време био као матерњи. Посете разним музејима, излети у разним пољским градовима су учинили да се начисто заљубим у све што има везе с Пољском. Након тога се враћам за Београд и долазим до дипломе професора језика и књижевности. У међувремену се запошљавам у шведској компанији Транском, почињем са радом за пољско тржиште и у исто време уписујем мастер академске студије. За време посла и даљег студирања, добијам понуду од издавачке куће „Лагуна“ за превођење светског бестселера Пољакиње Бланке Липињске под називом „365 дана“ са пољског на српски, што сам обавила успешно, а након тога сам и одбранила мастер рад на тему „Феминизам у поезији Ане Свиршчињске“.
С обзиром на то да сам успешно обавила преводилачки задатак, добијам понуду за превод наставка књиге „Тај дан“. Превод књиге је објављен у августу 2022. године и како би било још занимљивије, тог истог месеца добијам унапређење у фирми Транском, у којој све време радим и постајем лидер за пољски маркет.
На основу свега што сам навела, долазим до закључка да су језици прозор у свет и да треба имати веру у себе и своје способности.
