Економска школа

На општинском такмичењу у малом фудбалу наша мушка екипа освојила је прво место и пласирала се на окружно такмичење, савладавши у финалу екипу Гимназије. Део победничке екипе били су: Вељко Трајковић (III–5), Нинослав Миленковић (III–4), Немања Стојановић (II–1), Данијел Стаменковић (III–4), Коста Сибиновић (I–4), Лазар Цветковић (I–4), Алекса Марковић (I–2), Лука Бранковић (II–3), Вељко Љубеновић( IV–5), Матеја Митровић (I–5), Страхиња Станковић (I–1).

Женска екипа наше школе била је такође веома успешна. Девојчице су на истом такмичењу освојиле друго место. Ову екипу чине: Луна Милошевић (IV–4),Емилија Лепојевић (IV–4), Марија Коцић (IV–4), Маја Богдановић (IV–5),Нађа Величковић (III–5), Анђела Стojковић (II–3), Сандра Спасић (II–3), Сара Цветковић (II–3), Марта Николић (II–3), Уна Цакић (I–4).

Честитамо свим ученицима и њиховим професорима и желимо им много успеха у наставку такмичења!

У складу са упутством Министарства просвете први час посвећен је сећању на догађај из 2004. године.

Мартовски погром 2004. означава погром српског цивилног становништва на Косову и
Метохији марта 2004. године,који су организовали ОВК и албански екстремисти.
Мартовски погрому су претходила бројна убиства, отмице и уништавања имовине, у
присуству међународних снага, које нису адекватно реаговале.Непосредан повод за
реализацију погрома је било објављивање вести о дављењу тројице албанских дечака
у реци Ибар, у селу Чабра, у српској општини Зубин поток, за чију су смрт албански и
светски медији најпре окривили Србе из суседног села Зупче.

Од 17. до 19. марта 2004. године протеран је велики број Срба и других неалбанског
становништва, спаљене су њихове куће и оскрнављени су српски културно-историјски
споменици. Два дана отвореног напада на српско цивилно становништво на Косову и
Метохији се састојао у масовном прогону Срба, најмасовније од 1999. године.
Процењује се да је више од 4000 људи изгнани из својих кућа, широм Косова и
Метохије, погинуло 28 људи, више од 900 људи је претучени и тешко
повређено, уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних
цркава које нису категорисане. Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и
многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које
сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и
ашкалијских кућа је спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и
девет села. Свим догађајима је присуствовала или је у њима учествовала Међународна
мисија на Косову и Метохији, која се састојала од 20000 припадника КФОР-a, 3.000
припадника УНМИК -а, 6.000 припадника косовске полиције и њихових челника. Мисија
је показала да није била спремна или није желела да осујети или спречи нападе.
Челници међународне мисије на Косову и Метохији су након погрома, временом
мењали своје изјаве о начину настанка и узроцима истих. Погром су окарактерисали
као”серију акција”, затим као “организовану акцију” и “спонтану реакцију”.
И поред осуда погрома, главни организатори су остали некажњени, узроци недовољно
истражени, жртве и последице се игноришу, чак се и јавно оправдавају, а исељавање
неалбанског живља са Косова и Метохије се наставља до данас.

Данас је реализован други део пројекта, посета ВПШ Лесковац и Ресторану Колиба.
Школа је пријавила два тима, званични називи тимова који ће бити коришћени при гласању су:

ТИМ 2 – Висока пословна школа Лесковац, ментори Бојана Цветановић и Ирена Дикић
ученици: Јовановић Богдан, Стојковић Катарина, Живковић Нађа, Стаменковић Наташа, Емилиија Стаменковић и Лара Живковић

ТИМ 3 – Висока пословна школа Лесковац, ментори: Каролина Прокоповић и Живојин Прокоповић
ученици : Аризановић Александра, Ђорђевић Наталија, Љубић Александра и Стојановић Теодора, Миленковић Ана и Радовановић Милош.

Припадници 3. Центра за обуку, на челу са капетаном Миљаном Голубовићем, реализовали су предавање Тактичко технички збор из области безбедности у Економској школи Лесковац дана 13.03.2023. године.

Том приликом ученицима је приказан и део наоружања.

У суботу 11.3.2023.г. одржано је општинско такмичење из историје и окружно такмичење Књижевна олимпијада. На такмичењу из историје наши учениcи остварили су резултате вредне хвале. Прво место освојио је Милош Радовановић, ученик III–1, са максималним бројем бодова, а трећe место освојили су ученици: Николина Милић (I–4), Јулија Анђелковић (II–4) и Лука Станковић (II–5). Предметни наставник ученицима је Милена Манојловић. Истог дана одржан је окружни ниво такмичења Књижевна олимпијада у нашој школи, на коме су учествовала 32 ученика средњих стручних  школа и гимназија из Јабланичког округа. На овом такмичењу наша ученица Емилија Љубисављевић (I–1), чији је предметни наставник Сузана Ђорђевић, освојила је прво место. Честитамо свим награђеним ученицима и њиховим менторима и желимо им много успеха на следећем нивоу такмичења!

Мали је број људи који се може похвалити да је имао привилегију да обиђе једну од најважнијих законодавних институција у Републици Србији. Ипак, члановима Ученичког парламента Економске школе „Ђука Динић“ у Лесковцу та привилегија пружена је још као средњошколцима. На иницијативу председника Ученичког парламента Марка Перуновића, а у сарадњи са координатором Канцеларије за младе града Лесковца у петак 10.03.2023. године, уз помоћ и залагање локалне самоуправе, 20 ученика наше школе добило је прилику да се упозна са историјом, али уједно и ентеријером Народне скупштине Републике Србије.
Највећи утисак на ученике свакако оставила је велика сала Народне скупштине. Наши ученици су на најбољи могући начин репрезентовали школу, показујући познавање историје, али и разумевање рада ове институције. Наравно, њиховом разумевању и интересовању у великој мери допринели су часови историје и права.

Поред званичног обиласка, на захтев ученика, у обилазак је додата и посета Посланичком клубу, односно канцеларијама које народни посланици користе за припрему за седнице Народне скупштине. Ипак, на наше ученике највећи утисак оставила је библиотека Народне скупштине. Ученици су били очарани ентеријером, али и самом литературом која им је приказана, док су највеће интересовање показали управо за ориганални примерак Сретењског устава из 1835. године.

Врлине наших ученика се управо огледају у томе што увек успеју да споје лепо и корисно, те су после обиласка Народне скупштине одлучили да се упознају са осталим културним, друштвеним и историјским знаменитостима града Београда, свако по својим интересовањима.
Верујемо да ће се путовања попут оваквог понављати, будући да Ученички парламент и његово руководство имају изузетно добру сарадњу са Канцеларијом за младе града Лесковца, као и осталим институцијама локалне самоуправе, које раде у интересу младих.

На општинском такмичењу из српског језика и језичке културе, које је одржано 25.2. 2023. у Школи за текстил и дизајн, ученик трећег један Милош Радовановић освојио је друго место. Честитамо ученику и предметном наставнику!

Рођен сам у Лесковцу, 24.10.1983. године. Живим у Лесковцу. Средње образовање стекао сам у економској школи „Ђука Динић” у Лесковцу 1998-2002 године. Након тога постајем редовни студент Правног факултета Универзитета у Нишу, где звање дипломираног правника стичем 18.11.2008.године. По завршетку правног факултета одлазим на одслужење војног рока у периоду 01.12.2009. године до 31.08.2010. године. Правосудни испит сам положио у Београду, 28.06.2013. године.

Од радног искуства истичем да сам у Вишем (ранијем Окружном) суду у Лесковцу обавио приправнички стаж у укупном трајању од 1 (једне) године, 9 (девет) месеци и 15 (петнаест) дана и то од 05.01.2009. године до 01.12.2009. године, те од 01.09.2010. године, до 15.07.2011. године, где сам прошао сва одељења предвиђена у Програму за обуку приправника, и упознао се са радом судске управе, судске писарнице, са поступањем у истражном поступку, првостепеном и другостепеном кривичном поступку, са поступањем у другостепеном грађанском поступку и поступањем у судским поступцима који се тичу управне материје.

Од 15.07.2011. до 04.12.2014. године, укупно 3 (три) године 4 (четири) месеца и 19 (деветнаест) дана, радио сам као секретар установе у Основној школи „Вук Караџић“ у Печењевцу, где сам обављао управне, нормативно-правне и друге правне послове из надлежности секретара установе. Кроз рад на пословима секретара установе у ОШ ,,Вук Караџић“ Печењевац, нарочито сам стекао искуство у примени одредби управног и радног права, као и одредби закона који регулишу основно образовање у Р. Србији.

Од 04.12.2014. године постављен сам на функцију начелника Градске управе за имовину и имовинско-правне послове града Лесковца, где сам у оквиру својих надлежности обезбеђивао ефикасан рад на обављању послова из надлежности ове управе.

У периоду од преузимања функције начелника, Градска управа за имовину и имовинско-правне послове, између осталог активно је учествовала у изради и припремању аката ради реализације инвестиције компаније „Yura corporation”  на изградњи новог производног погона, на реализацији куповине имовине предузећа у стечају ДП „Југекспрес“ и ДП „Синтетика“, затим урађен је и велики број експропријација ради решавања имовинско правних односа као предуслова за спровођење инвестиција града у изградњу инфраструктуре, такође у том периоду је и значајно повећан број пописаних објеката у јавној својини града Лесковца.

У 2017. години долази до реорганизације рада локалне самоуправе Лесковац, па је тако Одлуком о Градској управи града Лесковца формирана јединствена Градска управа града Лесковца чијим радом руководи начелник Градске управе. У периоду од 27.02.2017. до 28.05.2017. године постављен сам за вршиоца дужности начелника Градске управе. Oд 29.05.2017. до данас обављам послове начелника Градске управе на период од 5 година. Реизбор!

Доласком на место начелника Градске управе Лесковац настављам са актвностима у оквиру надлежности функције на којој се налазим и активно учествујем у реализацији инвестиција и пројеката од стратешког и капиталног значаја за град Лесковац, као што су коначна реализација пројекта фабрике „Аптив пакард“ Лесковац, која је изграђена на локацији Зелена зона Лесковац, у чијем уређењу за прихватање инвестиција Градска управа Лесковац, на чијем челу сам се налазио учествује са свим расположивим капацитетима. Припрема и реализација пројекта изградње стадиона „Дубочица“ у Лесковцу, реконструкција и доградња булевара Николе Пашића, изградња Трга у Лесковцу, изградња фабрике Еренли, још један од стратешких пројеката града Лесковца, су такође инвестиције за чију коначну реализацију Градска управа Лесковац и ја као њен начелник узимамо активно учешће. Моје активности и Градске управе на чијем челу се налазим се ту не завршавају. Тако даље, у складу са надлежностима, учествујемо у спровођењу и реализацији пројекта на локацији Синтетика Лесковац, Јура 1 и Јура 2, уређење и спровођење пројекта на локацији Југекспрес Лесковац и др. Затим узимамо учешће у реализацији пројекта изградње складишно дистрибутивног центра у Лесковцу на локацији Зелена зона, и још један од капиталних пројеката у чијој реализацији и спровођењу учествујемо Градска управа и ја као њен начелник је ОРИО пројекат као и изградња канализационе мреже за 16 села на територији града Лесковца.

Од осталих релевантних знања могу да наведем знање енглеског језика на нивоу елементарне конверзације и основне писане комуникације, за које поседујем одговарајућу диплому Oxford centra и елементарно познавање француског језика. Одлично познајем рад на рачунару у Windows и Linux окружењу (MS Office, OpenOffice, Internet) и  дактилографију, а поседујем и возачку дозволу „Б“ категорије.

Ожењен сам, отац осмогодишње девојчице.

Рођена сам у Лесковцу 1992. године. Како сам у једној својој беседи написала, прве кораке направила сам у редовима за хлеб и млеко. Те ноге су релативно брзо откриле љубав ка игри, и то народној. Већ у трећем разреду основне школе открила сам фолклор који је био моја страст наредних седам година. Мала дисциплинована Маја која балансира одличан успех у школи и ваншколске активности ускоро открива још једну велику љубав, лепу реч. Најпре бележи успехе на такмичењима у рецитовању, а релативно брзо креће да оштри и своју оловку. Опчињеност средњим веком буди жељу и за такмичењем у историји, где по навици већ перфекциониста, три године заредом осваја прва три места у округу.

Када су ме питали шта желим да будем кад порастем, јасно и гласно говорила сам да желим да будем татин шеф. Тата је радио и ради јако одговаран и леп посао, а мени је као малој било фасцинантно то што је тата у некој великој фирми у јако битној улози, па сам размишљала да је сасвим логично да ако будем његов шеф да ћу радити нешто још крупније и боље.
Сећам се да сам као најмлађе дете у дружењу „иза зграде“ увек причала да ћу да упишем Економску школу. Иако тада нисам најбоље разумела о чему се ту ради и само је звучало лепо и логично, десетак година касније испоставило се да сам ипак знала шта желим.
У школу “Ђука Динић” долазим са дипломама из српског језика и имам ту срећу да, осим што ми је била разредни старешина, о лепоти нашег језика и књижевности учим управо са садашњом директорицом, Биљаном Ђорђевић. Биљана је моју љубав ка писању и рецитовању препознала и нашим највећим успехом сматрам пласман на републичко такмичење “Песниче рода мог”.

Сасвим логичан след околности и мојих жеља био је Економски факултет и смер Маркетинг. Како то често волим да кажем, завршила сам га пре рока. Фокус на прикупљање знања, фокус на волонтирање током студија и још већи фокус на крађу знања од оних који су га извесно имали и јако добро примењивали довео ме је до тога да сам из ђачке клупе упловила одмах у пословне воде. Годину дана након дипломирања радила сам у малом породичном предузећу где сам стекла практична знања из књиговодства, послова увоза и извоза и пословне администрације. Како то обично бива са мном, у неком тренутку пожелела сам више, па се одлучујем за мастер студије из области комуникологије, поново остајући верна првој љубави.
Паралелно са мастер студијама пролазим тестирање за посао у немачкој фирми у трајању од годину дана. Отприлике у тренутку полагања последњег испита добијам посао на позицији Заменика руководиoца продавнице у компанији Лидл која ме шаље на обуку ван земље. Десет месеци живела сам и радила у Братислави где сам стекла знања неопходна за покретање великог пројекта, односно уласка великог трговинског ланца на наше тржиште. Живот у Словачкој био је и велико животно искуство, велики изазов, тестирање способности и испипавање личних граница. Захваљујући томе, поред енглеског, течно говорим и словачки језик. Сигурна сам да сам се вратила паметнија и пословно зрелија, те у тренутку отварања првих филијала успешно браним и свој мастер рад и добијам звање Мастер комуниколога, нарочито поносна на то што сам остала истрајна и у јако изазовном каријерном трентуку стекла још једну диплому државног факултета.

Након три године на овој позицији у мени се буди жеља за већим изазовима и пословним подухватима. У правом тренутку, како то обично бива са онима који у то верују и искрено желе, прелазим у компанију Статовац комерц. На самом старту добијам захтевну улогу и позицију Менаџера у одељењу онлајн продаје. Релативно брзо схватам да сам у јако динамичном окружењу које пружа управо оно што мени треба, учење и раст. Озбиљно сам схватила своју улогу и кренула са темељним припрема за покретање новог одељења. Кроз пар месеци сам у томе успела. Захваљујући знању које сам стекла од својих старијих колега покренули смо сајт, а ја сам око себе имала тим на који сам јако поносна. Након само годину дана на wеb небу наше земље издвојили смо се и добили награду у категорији Е-commerce за најбоље онлајн ствари магазина PC press. Ништа мање успешно, покренули смо онлајн продају и на територији Босне и Херцеговине.

И као што сам већ поменула, како то обично бива са нама који желимо више и боље, са нама који померамо границе, сада се у мојој омиљеној компанији која ми је указала поверење, спремам за позицију Регионалног менаџера за тржишта у развоју. Не постоји већа награда од признања за рад и труд које добијете од послодавца промовисањем на одговорнију и вишу позицију. Као најмлађем менаџеру у компанији указано ми је поверење и част које ћу сигурно оправдати.

А ви, колико сте данас бољи него јуче?