Обука “Имплементација програма заснованих на исходима” код финансијско-рачуноводственог техничара
Дана 22.12. 2022. године у просторијама Eкономске школе, “Ђука Динић”, одржана је обука “Имплементација програма заснованих на исходима”. Обуци су присуствовали наставници економске и правне групе предмета, као и наставници економске групе предмета из средње Техничке школе “Вожд Карађорђе” из Лебана. Обуку је реализовала Весна Младеновић у складу са инструкцијама Завода за унапређивање образовања и васпитања.
Марија Рајковић
Рођена сам 29. октобра 1996. године у Лесковцу, похађала сам основну школу „Аца Синадиновић“ у Предејану, школовање сам наставила у средњој економској школи „Ђука Динић“ у Лесковцу, за коју ме везују предивне успомене, а нарочито људи које сам ту упознала, као и професори који су увек били приступачни и отворени за сарадњу са ученицима.
Након тога сам уписала Филолошки факултет у Београду – катедра за полонистику, пољски језик, књижевност и култура на којем сам дипломирала 2019. године. Након тога сам на истом стекла и звање мастера 2021. године.
Од малена сам гледала цртаће на енглеском и немачком језику, учила и певала дечије песмице, те сам скренула пажњу родитеља на „лакоћу“ са којом савладавам стране речи. По поласку у школу посветила сам се озбиљније енглеском језику, а чини ми се да је пресудно било то што сам упознала и руски језик.
У средњој школи је љубав према језицима почела да јача, а у исто време сам почела интензивно и да читам.
До матуре се моја намера за студирањем страних језика потпуно искристалисала.
Током студија била сам врло активна и члан бројних организација које промовишу пољски језик и књижевност, а поред пољског језика имала сам прилику да изучавам грчки и руски језик.
Кадетра за пољски, једна од најмањих, осмислила је програм учења који је био све, само не досадан и сувопаран, он је укључивао посету Пољској путем размене, те сам боравила тамо у пар наврата.
Године 2016. одлазим у градић Жешов и похађам предавања на Жешовском универзитету, где стичем блискост са језиком, културом и људима који такође изучавају пољски језик, што ме је додатно мотивисало да уроним још дубље у изучавање овог предивног језика и његове књижевности, као и културе.
Након повратка из Пољске, показујем интересовање за пољском поезијом, што ме је и довело до учествовања у Дану словенске писмености, где сам промовисала пољски језик и поезију.
Године 2017. одлазим на још један летњи курс, овог пута на Универзитет „Марије Склодовске – Кири“ у Лублину. За време боравка у Лублину била сам на пољској националној телевизији, где сам говорила о томе како се странци сналазе у учењу пољског језика.
Године 2018. указује ми се прилика да посетим још једном предиван град Лублин, овог пута Универзитет „Јана Павла II“. По повратку из Лублина, постајем још активнија и мотивисанија, са много бољим знањем пољског, те сам се осмелила да учествујем на диктату који организује сваке године Пољска Амбасада у Београду, где сам освојила прву награду.
Последње године основних студија, одлазим у један од најдивнијих пољских градова, Вроцлав. Вроцлавски универзитет ми је пружио максималне информације у свим областима које су ме интересовале, од пољске историје до савремене књижевности, а о моћи говорења пољског језика нећу ни да говорим, јер ми је већ у то време био као матерњи. Посете разним музејима, излети у разним пољским градовима су учинили да се начисто заљубим у све што има везе с Пољском. Након тога се враћам за Београд и долазим до дипломе професора језика и књижевности. У међувремену се запошљавам у шведској компанији Транском, почињем са радом за пољско тржиште и у исто време уписујем мастер академске студије. За време посла и даљег студирања, добијам понуду од издавачке куће „Лагуна“ за превођење светског бестселера Пољакиње Бланке Липињске под називом „365 дана“ са пољског на српски, што сам обавила успешно, а након тога сам и одбранила мастер рад на тему „Феминизам у поезији Ане Свиршчињске“.
С обзиром на то да сам успешно обавила преводилачки задатак, добијам понуду за превод наставка књиге „Тај дан“. Превод књиге је објављен у августу 2022. године и како би било још занимљивије, тог истог месеца добијам унапређење у фирми Транском, у којој све време радим и постајем лидер за пољски маркет.
На основу свега што сам навела, долазим до закључка да су језици прозор у свет и да треба имати веру у себе и своје способности.
Александра Савић
Рођена сам 14. 11. 1996. године у Лесковцу. Основну школу и средњу Економску школу
„Ђука Динић“ сам завршила у свом родном граду, као и нижу Музичку школу
„Станислав Бинички“. Иако сам готово током целог средњошколског образовања била
сигурна да је мој позив шпански језик и хиспанска књижевност, судбина је имала
другачије планове за мене, те сам 2019. године дипломирала на Економском факултету
у Нишу на смеру Пословно управљање – Међународни менаџмент. Још у студентским данима, бавила сам се различитим активностима. Била сам активан члан Студентског
парламента Економског факултета у Нишу, активан члан ресора за културу Студентске
Асоцијације НОВА и представник ресора у медијима, волонтер у разним хуманитарним
акцијама, учесник Конференције студената економије и Форума младих економиста
Републике Србије. Као неко ко говори три светска језика, а највише нагиње ка шпанском, издвојила бих да сам била кандидат програма Међународне културне размене – Упознај Шпанију (Центар за афирмацију и развој).
Након завршетка студија, одлазим у Мадрид на културно усавршавање, где ми је постављен јасан, али врло одговоран задатак – да представим себе, своју земљу и њену културу, а који сам, може се рећи, обавила са изузетним успехом. Након повратка у Србију, добијам звање – амбасадор културних размена са 15 земаља и заједно са Центром радим на постављању нових стратегија и реализовању истих, али и са кандидатима из Србије и читавог региона. Доказ да се праве ствари вреднују је управо признање које ми је доделио мој град, у октобру 2020. године. За истрајност, упорност, промоцију и очување културне баштине, добитник сам Октобарске награде града Лесковца. Недавно сам имала прилику да учествујем у највећем латиноамеричком пројекту на овим просторима – Међународној летњој школи латиноамеричких студија, организованој од стране: Друштва хиспаниста Републике Србије; Ибероамеричког центра, Филозофског факултета, Универзитета у Новом Саду; Института за европске студије, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. Циљ школе је био да, разговарајући са научницима из Латинске Америке, учимо о њиховим областима проучавања (економији, политици, књижевности, историји, социологији, уметности, филологији и правима). Имала сам прилику да пратим предавања професора и светских научника са престижних универзитета и то: Универзитета у Лисабону, Универзитета у Риу де Жанеиру, Универзитета у Мексику, Универзитета у Темишвару, Универзитета у Мадриду, Универзитета у Београду, Универзитета у Бечу, Универзитета у Буенос Ајресу и Универзитета у Монтереју. Са великим поносом могу да кажем да сам изабрана у 125 кандидата из 30 земаља, где ми је поново указана част да представим Србију. Данас живим у Београду и радим за шведску мултинационалну компанију као стручњак за шпанско тржиште.
Добитник сам и признања “Царица Теодора” за извођача српских традиционалних песама – Регион Јужна Србија. Као неко ко врло одговорно приступа сваком задатку, радо се хватам у коштац са новим изазовима и сматрам да сваки човек може да достигне сваки циљ, само уколико жели, верује и упорно стреми ка томе. Темељ мог образовања и васпитања носим из свог родног града и своје средње школе која ме научила да увек будем то што јесам, да храбро корачам, стојим иза својих ставова и будем добар човек. Поносна на то што сам, како кажу медији, “културни аташе наше земље”, а мој животни мото је: „Срећа прати храбре“ и „Вера у себе је прва тајна успеха“.
Стефан Китановић
Стефан Китановић из Лесковца, рођен је 24. новембра 1992. године. Основну школу „Радоје Домановић“ завршио је у Братмиловцу. Након основне школе, завршио је средњу економску школу „Ђука Динић“ у родном граду.
Пре него што је уписао факултет, активно се бавио спортом и остварио запажене резултате у пливању. За изузетне успехе у спорту проглашен је за најбољег спортисту града и добитник је Повеље намењене најбољим спортистима.
Упорност и истрајност из спорта Стефан је усмерио у даље школовање. Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Нишу на смеру финансије, банкарство и осигурање, као један од најбољих студената, са просечном оценом 9,73. Потом је завршио мастер студије на истом факултету и оценом 10 на катедри за рачуноводство, информатику и математику одбранио мастер рад и стекао звање мастер економисте.
За успехе током студија добитник је бројних награда и стипендија као што су републичка стипендија Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и стипендија Фонда за младе таленте Републике Србије „Доситеја“, стипендија Министарства омладине и спорта, а од почетка студија имао је подршку родног града као добитник награде Фонда за младе таленте града Лесковца.
Поред наставних активности, Стефан се посветио и студентском организовању, а залагајући се за унапређење положаја студената постао је прави пример да се у току студирања може наћи времена и за ваннаставне активности. Тако је већ на почетку студија основао Спортско друштво при нишком Универзитету и био редован члан Извршног одбора Универзитетског спортског савеза Ниша где је посебно радио на изради програма студентских такмичења на нивоу Србије, као и на међународном нивоу. Из редова студената Економског факултета у Нишу изабран је за студентског представника у парламенту факултета, а потом је испред факултета делегиран за представника студената у парламенту Универзитета. Као истакнути члан Студентске асоцијације Нова бавио се организацијом бројних научних конференција, студентских размена, хуманитарних акција и допринео побољшању услова студирања. Његово залагање за унапређење положаја студената, примећено је од студената не само Економског факултета на којем је студирао, већ и читавог нишког Универзитета који броји 14 факултета, па је испред више од 25.000 студената Универзитета у Нишу изабран за њиховог представника у највишем представничком телу студената – Студентској конференцији Универзитета Србије.
Поред науке и студентског организовања, Стефан ниједног тренутка није запоставио спорт, а ни хуманитарни рад. Један је од организатора хуманитарне акције „бесплатна школа пливања – научи да пливаш“, као и бесплатне школе пливања за социјално угрожену децу. Врхунске резултате бележи и као тренер пливања о чему говори чињеница да су деца коју тренира проглашена најбољим спортским надама града.
Вођен тиме да млади морају да искористе сваку прилику за стицање нових знања, контаката и искустава и чињеницом да се прилике не дешавају већ их сами креирамо, Стефан је пре две године покренуо пројекат „УМрежавање“ лесковачких студената. Тада је за успешне студенте, о свом трошку, организовао тродневни боравак на Златибору а све у циљу повезивања и размењивања идеја студената из Лесковца који студирају широм Србије. Ове године, окупио је преко 40 студената који студирају на чак 18 различитих факултета и са њима провео три дана на Златибору, при чему су студенти имали организоване креативне радионице, предавања и време предвиђено за размену идеја. Треба нагласити да је захваљујући Стефану за све студенте овај догађај био потпуно бесплатан, при чему је, како Стефан наводи, велики допринос дао градоначелник Лесковца др Горан Цветановић.
Такође, још један од пројеката које је покренуо Стефан односи се на „омладинске картице“ града Лесковца, које за све младе особе узраста од 18-30 година омогућавају бројне спортске, културне и друге садржаје бесплатно или уз одређене погодности.
Стефанове успехе, свестраност, упорност, хуманост и истрајност, град је препознао и наградио га највишим признањем Октобарском наградом за изузетне резултате током школовања, исказану хуманост, као и за развој и промоцију спорта. На предлог градоначелника др Горана Цветановића, Стефан је изабран за члана градског већа, чиме је постао пример да град Лесковац уважава и на бројне начине награђује успехe младих паметних људи.
Одржана конференција ”Улога и значај пројектног учења у развијању кључних компетенција”
На отварању конференције поздравну реч су дали Амбасадор Јан Брату шеф Мисије ОЕБС-а у Србији и Зоран Хамовић, председник организације Библиотека плус.
Др Вук Вуковић је у уводној речи представио пројектно учење, медијску писменост и дигитално окружење као тековине савременог доба, а затим су уследиле две панел дискусије.
Прва панел дискусија – Компетенције наставника за пројектно учење
Циљ првог панела је био да укаже на компетенције наставника које представљају скуп знања, вештина
и вредносних ставова потребних за унапређивање процеса образовања и васпитања којим се непосредно утиче на учење и развој ученика.
Рад и истраживање у школама чији представници су учествовали у разговору показали су да је улога наставника у процесу пројектног рада вишеструка и поред осталог усмерена на изградњу кључних
способности код ученика. Задатак наставника је да ученике припремају за живот и рад и обликују свест о целоживотном учењу, али и да непрекидно унапређују сопствене могућности. У остварењу тог циља пројектно учење пружа велике могућности, али подразумева висок ниво наставничке оспособљености, мотивације и ангажовања.
Биљана Радовић, Библиотека плус, Београд
Биљана Ђорђевић, Економска школа „Ђука Динић“, Лесковац
Дениса Цурић, Основна школа „Десанка Максимовић“, Нови Пазар
Маријана Павлићевић Штокленски, Основна школа „Вук Караџић“,
Друга панел дискусија – Образовни стандарди, кључне компетенције и пројектно учење
Будући да кључне компетенције нису интегрисане у постојеће, нови стандарди би требало да испуне захтеве образовања оријентисаног на компетенције и одговоре на недостатке који су препознати на основу претходних искуства.
Као најважнији документ који треба да повеже предметне и кључне компетенције узима се Европски референтни оквир из 2018.
. Учесници у другој панел дискусији били су:
Др Драгица Павловић Бабић, Филозофски факултет, Београд
Др Елизабета Каралић, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд
Др Душан Ристановић, Факултет педагошких наука, Јагодина
Угледни час Данијеле Радовановић „Дијалекти српског језика са посебним освртом на културно и језичко наслеђе призренско–тимочког дијалекта”
Дана 16.12. 2022.г. у 13 сати у просторијама Народне библиотеке „Радоје Домановић” одржан je угледни час „Дијалекти српског језика са посебним освртом на културно и језичко наслеђе призренско–тимочког дијалекта”. Угледни час одржала је Данијела Радовановић, професор српског језика и књижевности уз асистенцију професора географије Миодрага Стојановића. Час је наставно дизајниран тако да обједињује неколико различитих метода у приступу наставној теми, укључујући витагену, хеуристичку, проблемску и пројектну наставу, а реализован је у сарадњи са лесковачком Народном библиотеком На почетку ове угледне активности професорка Данијела Радовановић објаснила је да је час конципиран по угледу на платформу савремене наставе у којој је ученик у активној улози, при чему је процес учења заснован на личном искуству ученика и надовезује се на његова претходна искуства, учење процес у коме знање има динамичну структуру, а интеракција међу ученицима даје најбоље резултате у групном раду. У даљем току часу ученици су презентовали резултате својих истраживања до којих су дошли у току тимског рада и представљени су најважинији закључци дискусије. На крају је професор систематизовао све закључке рада и урађена је евалуација часа. Овај час оцењен је као садржајан, иновативан, занимљив, динамичан и уопште веома успешан у самој припреми и реализацији као вредан пример добре праксе, а ученици првог пет, са којима је угледна активност релаизована, показали су висок степен мотивисаности за рад. Часу су присуствовале колеге, директор, педагог школе и особље Народне библиотеке „Радоје Домановић”. Угледна активност је медијски пропраћена.
Драгољуб Ђорђевић
Неке од најважнијих страница своје животне приче, по природи ствари, исписујемо у току средњошколског доба. У то време постепено формирамо своју професионалну опредељеност, постајемо пунолетни грађани своје земље, стичемо нераскидива пријатељства… Зато се, између осталог, у мени буде најлепша сећања и успомене при помисли на Економску школу „Ђука Динић“.
Приликом састављања тзв. листе жеља средњих школа, као тек свршени „основац“ на уму сам имао једино економску школу. Ентузијазам који сам гајио приликом уписа ове школе, није престајао током свe четири године, што се манифестовало мојим учешћем у име школе на бројним такмичењима. Наиме, поред редовног упознавања са градивом из омиљених предмета: историје, логике, филозофије, реторике и стручних правних предмета, знао сам да је од велике важности континуирано и успешно представљати своју школу на разним такмичењима од градског до државног нивоа. Незаборавна су ми бројна такмичења, попут оних из историје и „Пословног изазова“. Памтим различита спортска надметања, као и она у облику квизова и дебата. Захвалнице, дипломе, медаље, па и финансијске награде освајане у тим приликама, имале су у највећој мери симболичку вредност. Суштински, највредније је било стицање знања, које су нам несебично преносили многи сјајни и узорни професори. Следећа лествица у мом формалном образовању је била Правни факултет Универзитета у Београду. Током основних академских студија на овој високообразовној установи наставио сам са постизањем одличних резултата у учењу. По дипломирању, знао сам да су преда мном следећа два циља. Први на приватном плану, који се тицао заснивања породице, остварен је захваљујући супрузи Нини и ћерки Ленки. Други на професионалном пољу, коме сам паралелно посвећен, везан је за стручно оспособљавање и усавршавање за рад у правосудном систему. Тренутно сам на месту судијског приправника у Привредном суду у Лесковцу, где сам посебно ангажован на изради нацрта пресуда и других судских аката у поступцима за решавање привредноправних спорова.
Радна биографија
Драгољуб Ђорђевић рођен је 7.4.1996. године у Лесковцу. Завршио је Основну школу „Коста Стаменковић“ у Лесковцу и средњу стручну Економску школу „Ђука Динић“ у Лесковцу, смер правни техничар. Основне академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду уписао је у школској 2015/2016 години и дипломирао на истом факултету 12. фебруара 2020. године са просечном оценом 9,77. Током студирања похађао је бројне студијске групе намењене најбољим студентима факултета, био је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и добитник награда Града Лесковца. У статусу судијског приправника-волонтера, а у циљу стицања услова за полагање правосудног испита, део приправничког стажа је обављао у Основном суду у Лесковцу. На предлог Градоначелника града Лесковца изабран је од стране Скупштине града Лесковца 18. новембра 2020. године на функцију градског већника, ресорно задуженог за област заштите и унапређења животне средине. Током трајања мандата градског већника учествовао је у раду различитих координационих тимова за израду стратешких докумената локалних јавних политика, као и у раду пројектних тимова за реализацију одређених локалних пројеката. Нарочито је био ангажован у раду појединих стручних комисија, у којима је још увек активан, и то: као председник Комисије за координацију инспекцијског надзора над пословима из изворне надлежности локалне самоуправе, као члан Комисије за решавање у другом степену по жалбама на решења Градске управе и решавање сукоба надлежности, као члан Комисије за спровођење јавних конкурса за избор директора јавних и јавно-комуналних предузећа чији је оснивач Град Лесковац. Поменуту функцију члана Градског већа је вршио до 23. маја 2022. године. Од тада обавља послове судијског приправника у Привредном суду у Лесковцу, у сврху стручног оспособљавања и усавршавања, а у оквиру припреме за полагање правосудног испита. Ожењен јe и отац једног детета.